Тачијев саветник Бљерим Шаља: Нема индиција да ће бити инцидената на северу Косова - наш циљ је да нас Србија призна до фебруара 2019.

Саветник председника Косова за дијалог са Србијом Бљерим Шаља изјавио је јуче за наш лист да, упркос разним спекулацијама о могућим договореним акцијама на северу КиМ, чак и наводној косовској Олуји „није видео нити чуо у последње време да постоји конкретна индиција о озбиљним инцидентима на Северу нити био где другде на Косову“.

Он сматра да је један од разлога за напетост која постоји последица очекивања „великог споразума између Косова и Србије, којим ће се привести крају процес који се води 21. годину“.

– Постоји напетост и због разноразних спекулација, али безбедност је на нивоу и не видим да има најава инцидената на Северу или Југу. Ситуације је под контролом. Не постоји нека аутентична воља на Косову за инцидентима – каже Шаља, који је јуче у Београду гостовао на округлом столу Форума за етничке односе и портала КоССев, поводом објављивања књиге његових и колумни Душана Јањића „На плус 38“.

– У принципу, кад очекујете споразум увек треба да се подиже приправност, јер неко може да то злоупотреби. То чак не мора да буде нека од преговарачких страна, него нека трећа страна која вероватно не жели тај споразум између Приштине и Београда и која може да злоупотреби ту ситуацију.

* Шта у овако напетој ситуацији значи најава укидања граница између Албаније и Косова од Нове године?

– Покушавамо да преузмемо добро искуство ЕУ око тога, али то нема никакве политичке импликације.

– Па, може да служи за свакојаке спекулације. Ми смо таква друштва и на Косову и у Србији, која живе од спекулација, разноразних прича. Мислим да ситуација може да се држи под контролом и да се уђе у озбиљан завршни циклус преговора између Приштине и Београда.

* Да ли Приштина има рокове до којих мора да заврши преговоре?

– Европска унија ума рокове, не само ми и Београд. Рокови су до фебруара 2019, јер имамо изборе за европски парламент у мају идуће године. Ова европска влада биће у оставци од фебруара, марта 2019. и жели да заврши посао током свог мандата, што јесте амбициозно, али зашто не и реално, ако постоји озбиљна воља. Мислим да постоји воља Приштине и Београда о споразуму, а на шта ће да он да личи, то је велико питање и за нас и за Београд.

* Да ли постоје договорене и заједничке активности Београда и Приштине, које као „спојени судови“ одржавају власти на обе стране?

– Ја не верујем у такве спекулације. Тешко долазимо до позитивних споразума, а камоли до таквих конспирација – да намерно направимо нешто против некога.

* Мислите да су немогуће приче о наводном саучесништву Београда и Приштине у евентуалним инцидентима на северу КиМ где би, хипотетично, Српска листа самостално прогласила ЗСО, Приштина послала једине Росу, а Срби изашли на барикаде..?

– Не верујем у такве ствари. Ако кренемо на радикализацију стања на Косову, то неће значити поспешивање дијалога, него његову суспензију. Да ли је то у интересу Приштине и Београда, који би опет требало да чекају неко ново боље време да дође до споразума? Ми знамо шта се дешава у свету и у ЕУ. Или ће до заједничког споразума доћи сада или ће, ако га не буде следећих шест месеци, доћи до великих проблема и последица по стабилност и Косова и Србије.

* Чују се изјаве о подели, разграничењу, корекцији граница, размени територија. Шта је од тога тачно?

– За мене је главна прича да дођемо да споразума о нормализацији између Косова и Србије. Као друго, за нас је од велике важности да дођемо до ситуације кад ће нас Србија формално признати као независну државу, јер је намера Косова да буде чланица УН. То не можемо да будемо без формалног признања Србије у догледно време. То треба да буде реципрочно признање. То је наш план и циљ. Мислимо да нормализација треба да буде формално признање кососвске независности.

* Како сте схватили изјаву Милорада Додика да ће се, ако Косово добије столицу у УН, и РС одмах кандидовати?

– Објективно гледано, таква симетрија не постоји. Ако крену са таквим симетријама, где ћемо стићи. Босна је посебан случај, Косово је посебан случај. Знамо шта смо све прошли, тако да покушавамо да дођемо до решења које ће бити обострано прихватљиво и које неће имати неке велике поседице по дестабилизацију региона. Шта више, супротно – да ће утицати на стабилизацију региона.

* Како све ово што се сада догађа утиче на однос политичких снага међу косовским Албанцима, пре свега кад је реч о односима између председника и премијера Косова?

– Ту се ради о демократији и на Косову и у Србији. Нема шансе да имате истоветне ставове о свим проблемима, али у вези с дијалогом премијер, наравно, подржава главну улогу председника Тачија и идеју да што је брже могуће добијемо нормализацију односа преко реципрочног признања Косова и Србије.

* Да ли између Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија, како се прича, има напетости због могућих процеса пред Специјалним судом за ратне злочине на КиМ?

– Нико жив на Косову и не само на Косову не зна шта ће бити са тим Специјалним судом. Ми смо сад ушли у трећу годину од ратификације у Скупштини Косова у августу 2015. Закона о успостављању тог суда. И где смо сад три година након свега – имамо новог тужиоца. Ја не верујем да морамо да радимо као Косово и као Србија калкулишући шта ће бити. Имамо много тога да направимо у међувремену – дошло је време за велики споразум.

* Да ли Приштина у Александру Вучићу види јединог саговорника са српске стране, спремног на споразум о нормализацији односа?

– Па, он је председник и главни ауторитет у Србији. Косово не може да бира с ким ће да разговара, као што то не може ни Србија. Онда би дијалог био нешто друго. Али, ту смо где јесмо и морамо да буде јасно да је то заједничка ситуација. Нема друге варијанте. Ако не постоји добра воља Приштине и Београда, нема шансе да нам Брисел и Вашингтон помогну. Ако има добре воље, онда ће се наћи начин да се дође до решења.

* Да ли убиство Оливера Ивановића има било какве везе са овим што се сад дешава на КиМ?

– Убиство Оливера Ивановића показује да је главни проблем на северу Косова владавина права. Ми сад можемо узајамно да се оптужујемо – да кажемо да је једна или друга страна крива, али ако се не дође до истине о убиству Оливера Ивановића то ће бити велики проблем за дугорочну стабилност севера и целог Косова.

* Да ли се на основу евентуалних сазнања из истраге случај Ивановић користи за „уцењивање“ преговарачких страна?

– Истина ће на било који начин засигурно изаћи на видело. Ни једна од страна то не може да покрије. Оливер Ивановић је био изузетно важна политичка фигура косовских Срба – њихов аутентични глас, а пошто је знао албански, могао је да комуницира са свим грађанима Митровице.

Београд – Подела Косова представљала би бежање из оквира нормализације односа Београда и Приштине. Она може да почне и ограниченим сукобима, после којих би морало да се преговара. кад је реч о подели, оно што нико од званичних политичара неће да призна јесте да је „Олуја“ у Хрватској била договорен заједнички пројекат размене становништва – рекао је Душан Јањић из Форума за етничке односе јуче на округлом столу „Изазови дијалога о нормализацији односа Србије и Косова“ у београдском Медија центру, с ког је позвао јавност да наредних дана „рефлекторе“ усмери на дешавања на северу КиМ. Ј. Т.