Страхиња Булајић: Време је да се реше идентитетска питања Срба у Црној Гори

Лидери и чланство Демократског фронта под константним су притиском и прогоном. Читава јавност је свједок спровођења више монтираних политичких процеса који се воде против најистакнутијих представника и других функционера ДФ-а, али и њихових породица, сматра потпредсједник Нове српске демократије и посланик ДФ Страхиња Булајић.

Он је нагласио да је Привремени одбор за реформу изборног законодавства тек имао прву конститутивну сједницу и да их, извјесно, очекује велики и напоран посао.

„Да би се спроводило надгледање евентуалног договора око новог изборног законодавства, логично је да би, прије свега, требало да се дође до самог договора. У овом моменту нико то са сигурношћу не може да гарантује„, истакао је Булајић за Дан.

Булајић подсјећа да није тајна да између најјачих парламентарних политичких субјеката, ДПС-а и ДФ-а, постоји неповјерење.

„Као озбиљан и одговоран политички субјекат, ДФ даје шансу дијалогу. Не дијалогу као литерарној или позоришној форми, већ политичком дијалогу између одговорних изабраних народних представника о веома важној теми, која је и један од кључних фактора тог неповјерења„, рекао је Булајић.

Поновио је да су лидери и чланство ДФ-а под константним притиском и прогоном.

„Читава јавност је свједок спровођења више монтираних политичких процеса који се воде против најистакнутијих представника и других функционера ДФ-а, али и против њихових породица. Од одузимања путних исправа, практично забране кретања, преко процеса о такозваном прању новца, па до формирања такозваних терористичких група због спровођења такозваног државног удара„, рекао је Булајић.

ДФ је, како је рекао, веома заинтересован за коначно рјешавање идентитетских питања.

„Нова српска демократија је, рекао бих, животно заинтересована за рјешавање и коначно дефинисање идентитетских питања српског народа на простору Црне Горе. Питање српског језика и ћирилице, цркве, пропорционалне заступљености и друго, за нас су питања од виталног значаја. То су питања која задиру у само биће најмање сваког трећег становника Црне Горе. Једноставно, постоји нужност да се дође до прихватљивог рјешења. Вјерујем да је јавности познато да су питања измјена и допуна Устава материја која се доминантно тиче Уставног одбора„, казао је он.