Хроника | |
Срђан Мајсторовић: Међународним актерима у овом тренутку не одговарају ванредни избори у Србији |
![]() |
недеља, 25. мај 2025. | |
Промена у Србији је могућа искључиво у координацији протеста за више демократије и свакодневној борби да се такве поруке пошаљу међународним актерима како би и они више играли на карту притиска да се напокон деси неки суштински помак, изјавио је у интервјуу ФоНету председник УО Центра за европске политике Срђан Мајсторовић. Наивно је очекивати да ће власт реформама саму себе развластити, оценио је Мајсторовић у серијалу Квака 23 и предвидео да ће грађани Србије за демократију и правду морати да испослују или на изборима или протестима на улици. Он је, у разговору са Зораном Секулићем, указао да „међународним актерима у овом тренутку не одговарају превремени избори у Србији“. Како је објаснио, они би радије желели да виде промене у сфери медија и изборног законодавства, па да се после тога спроведу колико-толико слободни и фер демократски избори. С друге стране, Европи не одговара да се овде ствари изместе из неке ситуације којом може да се управља, имајући у виду окружење, догађаје на Блиском истоку, у Украјини и бројне претње територијалном интегритету саме ЕУ које стижу из Русије, предочио је Мајсторовић. Према његовом тумачењу, „већини европских влада, нажалост, и даље много више одговара стабилност на Балкану, него интерес грађана Србије да се Србија демократизује и да се овде примењује правда“. Упитан да ли то значи да је политика стабилократије и даље жива, Мајсторовић је одговорио потврдно, али са једном битном разликом, а то је да је демократски легитимитет ове власти толико пољуљан да је сада ипак отворена дебата о дану после овог режима, што раније није био случај. Како је истакао, и споља је постало веома видљиво да је потребно тражити простор за алтернативне актере са којима ће се водити дијалог о важним питањима, укључујући приступање ЕУ једног дана када овај режим оде у опозицију и у историју. Упитан шта ће се догодити ако у Србији у међувремену криза ескалира и ствари измакну контроли, Мајсторовић је одговорио да је то сценарио који нико не призива, али је нагласио и да нико од међународних актера у том случају не би имао ништа против ванредних избора. Упркос томе што у овом тренутку интерес међународних актера и интерес грађана Србије не коинцидира када је реч о ванредним изборима, он не види да би се било ко у ЕУ томе противио, ако би у Србији о њиховом одржавању био постигнут консензус. По Мајсторовићу, „врло је наивно очекивати да се нешто промени од владе којом и даље управља један човек који не седи у влади“, али се у овом тренутку на регион гледа кроз такве наочаре када су у питању оне земље које су „веома двосмислено опредељене ка својој будућности и односима са ЕУ“. Осврћући се на недавне посете Србији високих званичника ЕУ, он је као њихову кључну поруку означио став Брисела да се интерес Уније у потпуности поклапа са интересом студената и њиховим захтевима за правдом и демократијом. То је по први пут да су представници ЕУ много јасније предочили оно што је обично заоденуто у дипломатски језик, нагласио је Мајсторовић и констатовао да су снаге које се у Србији боре за демократију и правду добиле ветар у једра. Он је развејао мит да у Бриселу на знају шта се дешава у Београду и Србији, прецизирајући да су апсолутно добро упознати са стањем демократије, владавине права, корупције, људских права и ситуацијом у медијима. То што су студенти урадили, што су знојем и жуљевима показали колико је јавности Србије стало до вредности садржаним у Уставу Србије и на којима се заснива ЕУ, није могло да остави равнодушним ни највеће скептике међу европским бирократама, оценио је Мајсторовић. Према његовим речима, то је свакако дало свеж подстицај и упалило црвене лампице у земљама чланицама ЕУ да су ти млади људи спремни на личну жртву, зарад заштите вредности које се некада и у самој Унији прихватају здраво за готово“. Мајсторовић је уочио да је протеклих недеља приметна одређена мобилизација режима и журба да се пошто-пото пошаљу некакви позитивнији сигнали Бриселу. Он мисли на усвајање медијских закона, позиве на дијалог и измену изборне регулативе, наводећи да власт не може да допусти ни да остане без европског финансирања, али указује да је режим веома прилагодљив и да се сада „прилагођава притиску споља“. Мајсторовић жели да верује да ће представници ЕУ „држати за реч представника овог режима и да ће заиста инсистирати да те промене буду суштинске, а не само маркетиншке и козметичке, како је то било до сада“. Како је упозорио, то ни на који начин не значи да се режим, уколико се ситуација промени и оде у његову корист, неће вратити ауторитарним и репресивним мерама којима смо сведоци у свакодневном животу. Према његовом виђењу, у протеклих 13 година ове власти и највећи оптимисти, који су мислили да ће од радикала успети да направе демократе, постали су песимисти. Нажалост, још дуго након што режим оде у историју бићемо суочени са лошим имиџом који је успостављен у претходних 13 година, проценио је Мајсторовић. Мораћемо изнова да доказујемо да ли смо заиста опредељени за вредности, обавезе и права, које ћемо једнога дана, како се нада, имати као чланица ЕУ. Када једном креирате јавно мњење у земљама које су директно изложене руским претњама, као што су балтичке земље или Пољска, веома тешко ћете вратити поверење њихових грађана и политичара, указао је Мајсторовић. Будуће власти мораће да уложе много енергије да промене имиџ Србије, што није немогуће, напротив, врло је могуће и извесно, али је за то потребан мудар и паметан план, поручио је Мајсторовић. Према његовом мишљењу, такав план би, у идеалном случају, подразумевао да се обједињени фронт студената, политичких странака, невладиних организација, удружења грађана и покрета, представи као план за будућност Србије која ће бити добродошла и радо виђена чланица ЕУ. Упитан да ли и криза у БиХ, поводом спорова Сарајева и Бањалуке, представља изазов за власти у Београду, Мајсторовић је одговорио да то за њих јесте изазов, али на неки начин и појас за спасавање. Како је образложио, где год да постоји криза, режим у Србији се појављује као ватрогасац или као пироман, у зависности од интереса, или потпаљује ватру или је гаси. Нажалост, то што се дешава у БиХ иде у прилог садашњој власти, јер жели да се легитимише као актер који може допринети смиривању ситуације, али је то врло наивно очекивати, рекао је Мајсторовић. С друге стране, он сматра да кризу у БиХ морају да решавају превасходно њени грађани и оцењује да у овом тренутку ни Хрватска, ни Србија, немају било каквог интереса да иду у правцу нормализације и стабилизације БиХ. Упитан да ли види спремност Београда и Приштине да иду у рпавцу нормализације, он је узвратио да сада апсолутно не види спремност ни једне, ни друге стране да се иде у правцу компромиса. То је ће „осудити и грађане Србије и грађане Косова на стагнацију и таворење на маргини европских дешавања, заједно са БиХ, потенцијално и Северном Македонијом“, указао је Мајсторовић. Он сматра да ће Црна Гора, Албанија и Молдавија до краја ове деценије постати чланице ЕУ и наглашава да грађани Србије, Косова и БиХ морају да се запитају да ли њихове владе воде исправну политику, уколико их остављају на маргини Европе. Србија „може да изабере да буде Турска, да постане још ауторитарнија и остане ван ЕУ“, али може и да прихвати општеприхваћена правила Уније, па да примењује европске законе који ће њене грађане у правима чинити једнаким са грађанима других чланица, нагласио је Мајсторовић. „Дакле, мало је и до грађана, није само до власти“, истакао је он и објаснио да су и ту „потребни побуна и импулс који долазе из друштва и да се каже: ’Па чекајте, ако Црна Гора и Албанија постану чланице ЕУ, зашто ми не можемо, шта је препрека?’“ Мајсторовић не мисли да актуелна власт може да уведе Србију у ЕУ, уверен да би то могла да изведе само нека друга гарнитура, у нади да „период суштинских промена у овој земљи није толико далек“. Верујем да је европска Србија могућа и да ће чланство у ЕУ бити знак да смо постали другачија и боља земља, истакао је он, јер ћемо, у супротном, полако нестајати, неповратно таворећи на европској маргини. Упитан да ли Србија има капацитет и потенцијал за промену, Мајсторовић је одговорио да је „тај капацитет и потенцијал шетао до Брисела и возио бицикл до Стразбура“. Он је убеђен да Србија има капацитет, чак и да стигне Црну Гору и Албанију, само је потребна политичка воља да се ствари озбиљно промене у односу на ситуацију коју имамо данас. (Данас, Фонет) |