Слободан Попадић: Ко је очекивао да након потписивања Принципа о формирању власти на нивоу БиХ баш све буде јасно, тај вероватно нема много знања о политици и политичарима у БиХ

Ко је очекивао да након потписивања Принципа о формирању власти на нивоу БиХ баш све буде јасно, тај вјероватно нема много знања о политици и политичарима у БиХ.

Овакви споразуми, била то намјера или не, углавном служе да се њима покрије главни циљ, попут расподјеле ресора и убацивање својих људи у власт, а нејасне, двосмислене формулације о добросусједским односима, повратку избјеглих, борби против криминала и корупције, па и однос према НАТО, служе као коска за глодање у опозиционим, аналитичким и медијским аренама.

Зато је реакција опозиције била сасвим очекивана, као што би била и у случају да је СДС, а не СНСД, потписао споразум потпуно идентичног садржаја. Разлика је само у томе ко има јачу пропаганду машинерију да коалицију са СДА крсти као побједу или издају.

Члан 3 поменутих Принципа, које су парафирали Милорад Додик, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, доспио је у жижу јавности, јер је однос према НАТО био ваљда кључни ралог због кога 9 мјесеци немамо конститисану власт на нивоу БиХ. Након толико игранки добили смо бирокаратски текст који може да преводи како је коме воља, али истину за вољу треба нагласити неколико ствари.

Прво, у њему не пише да ће БиХ бити чланица НАТО, нити да ћемо у Брисел послати фамозни годишњи национални план. То се, ако већ неко жели, може прогласити Додиковим успјехом, као и реченица у којој пише да ће се на том путу питати сви органи власти, а то значи и Српска.

Међутим, Додик је пристао на формулацију у којој пише да се „наставља интеграцијски процес“, и то у складу са релевантним одлукама Предсједништва, ПС БиХ и Савјета министара. Зли језици ће рећи да то значи и поштовање Закона о одбрани БиХ којим су сви нивои власти у земљи обавезани да испуњавају обавезе из своје надлежности на путу НАТО интеграција. Или, шта ћемо са већ заузетим ставовима Предсједништва БиХ у којима тражимо од НАТО да нас прими у МАП, или Стратегијом спољне политике у којој су као циљ зацртане евроатланске интеграције?

Када би се и ови документи читали по Вуковом правилу, онако како Додик жели да се чита његов споразум са Изетбеговићем и Човићем, многи у БиХ би прогутали кнедлу. Укључујући и њега.

(srpskainfo.com)