Хроника

Славиша Ристић: Ова власт годинама ради на демонтирању државе и протеривању српских институција са КиМ

Штампа
среда, 22. јун 2022.

 Будући и једини опозициони посланик с Косова и Метохије у Скупштини Србије Славиша Ристић изјавио је да с Косова сваким даном одлази све већи број младих људи "због очигледне небриге власти из Београда и немогућности запошљавања".

Ристић је у интервјуу агенцији Бета казао да је последњих година, „од када су на власти Александар Вучић и Српска напредна странка“, нарочито приметан одлазак великог броја младих људи с простора севера Косова који у недостатку економске перспективе и немогућности да се запосле, одлазе широм Србије, па и ван ње.

„Тај одлазак Срба нарочито је изражен после прихватања Бриселског споразума када су угашене скоро све српске институције на северу Косова“, рекао је Ристић, који је за републичког посланика изабран с листе Уједињени за победу Србије – Мариника Тепић.

На питање Бете који су ефекти косовског Министарства за повратак и заједнице, којим руководи Српска листа, када је у питању повратак расељених, Ристић је казао да је процес повратка расељених Срба изгубио сваку перспективу управо од момента када је бригу о повратку преузело косовско министарство на чијем челу су чланови Српске листе.

"Ефекти њиховог рада могу се мерити само количином њиховог личног богатства и личних привилегија које стичу у тзв. косовским институцијама. Имали смо прилике све ово време да чујемо многобројне најаве Српске листе да ће напустити институције тзв. Косова по многим питањима, али по питању повратка Срба, никада. Они су само декор у косовским институцијама и продужена рука Српске напредне странке (СНС) на Косову и Метохији", оценио је Ристић.

По његовим речима, основни задатак Српске листе је да на свим изборима силом и уценама присиљавају Србе да гласају за СНС и интересе власти.

"Оно што се може чути међу многобројним расељеним Србима је и то да многи од њих не планирају повратак управо због Српске листе и начина њиховог владања у српским срединама", додао је он.

Упитан како оцењује улогу владе Србије и Канцеларије за КиМ када је у питању повратак расељених, Ристић је рекао да се влада Србије и Канцеларија за КиМ скоро и нису бавиле питањем повратка Срба.

"Осим што смо сведоци многих започетих и незавршених пројеката који су наводно требали да послуже за повратак, није направљен ниједан озбиљнији корак на повратку расељених. Ова влада и њена кацеларија све ове године су уместо на повратку Срба радиле на демонтирању државе Србије и гашењу њених институција на КиМ. Уместо да се у дијалогу с Приштином и представницима међународне заједнице као прво и основно питање постави питање повратка Срба као предуслов за разговоре на сва остала питања, Влада Србије је преговарала само о оним питањима која су била у интересу тзв. Косова", нагласио је Ристић.

Навео је да о томе најбоље сведочи Бриселски споразум којим је "Србија дала све низашта".

"Косовска страна није спрема да дозволи ни формирање Заједнице српских општина. Уместо снажног притиска и инсистирања владе Србије према међународној заједници на праву Срба да се врате својим кућама и то нарочито у градским срединама, ми смо на жалост били сведоци разноразних идеја о поделама и разграничењима, а врло често и од самог председника Србије чули тврдње како ми на највећем делу Косова и Метохије немамо ништа", објаснио је он.

По његовим речима, свака одговорна власт у Србији морала би да у разговорима с Приштином врати за преговарачки сто питање права повратка Срба.

На питање како оцењује улогу приштинских власти када је у питању повратак Срба и осталих неалбанаца, Ристић је казао да је циљ приштинских власти да се Срби не врате на Косово и Метохију.

"Они све чине и да преостали Срби напусте своја огњишта. Све њихове досадашње владе радиле су с циљем да се КиМ етнички очисти пре свега од Срба, а и других неалбанских заједница. Њима су Срби потребни само као декор како би стварали лажну слику о мултиетничком Косову. Они су, нажалост, у томе скоро и успели јер за њих су прихватљиви само Срби који су спремни да статирају у њиховим институцијама", истакао је Ристић.

Додао је да за егзодус Срба највећу одговорност сноси међународна заједница.

"То што ни после 20 година више од 200.000 протераних Срба није могло да се врати на Косово и Метохију је њихова највећа одговорност. Највећи број расељених протеран је у присуству међународне заједнице, после потписивања Кумановског споразума. Не постоји ниједан ваљан изговор да објасни чињеницу да су успели у року од два месеца да обезбеде повратак 800.000 Албанаца, а да за више од 20 година нису успели да обезбеде повратак четри пута мање Срба. То само потврђује чињеницу да им је циљ исти као и косовским властима, а то је етнички чисто Косово", оценио је Ристић.

Казао је да албанска страна и представници међународне заједнице намерно умањују тренутни број Срба на КиМ, али да то, како је рекао, често чини и председник Србије Александар Вучић.

"Забрињава чињеница да и сам председник Србије Александар Вучић често у својим јавним наступима умањује број преосталих Срба на Косову и Метохији. Вероватно с циљем да јавност у ужем делу Србије лакше прихвати евентуално одрицање од Косова. Оно што је нажалост тачно, јесте да нас је данас знатно мање него пре десет година. Приметан је мањи број студената на Универзитету, а у косовско-митровачком породилишту рађа се мањи број деце него раније", рекао је Ристић.

На питање Бете где заврши више од 600 милиона евра, колико према званичним подацима Владу Србије на годишњем нивоу "кошта" Косово и Метохија, Ристић је казао да објављивање таквих података има за циљ да се пореским обвезницима у Србији стави до знања да борба за очување Косова и Метохије сувише кошта и да се не исплати.

"Ако је тачно да Србија сваке године на КиМ потроши 600 милиона евра, онда је то за 21 годину и шест месеци 13 милијарди евра што је невероватан износ. То би значило да су сви преостали Срби на Косову и Метохији постали милионери, али нажалост нису. Највећи број њих тешко живи и преживљава делећи судбину грађана ужег дела Србије. Колики је заиста износ новца који из буџета Србије долази на КиМ и како се он троши може и мора да се утврди јер то би српска јавност требало да зна", нагласио је он.

Упитан које су највеће грешке и последице политике владе Србије према српској заједници у покрајини, Ристић је рекао да су у протеклих 20 година прављене многе грешке које су за последицу имале повлачење државе Србије са Косова и Метохије и све гори положај преосталих Срба.

"Српска страна је морала да инсистира да се пре сваког разговора о будућности јужне покрајине мора обезбедити безуслован и сигуран повратак протераних Срба. Уместо тога, прихватана су многа решења под изговором о безбеднијем и сигурнијем животу преосталих Срба, а која су у стварности доприносила учвршћивању независности Косова. Свакако да је највећу грешку направила актуелна власт која је прихватањем Бриселског споразума скоро потпуно угасила све институције државе Србије на простору Косова и Метохије и лишила Србе права да учествују на српским локалним изборима већ их је силом натерала да узму учешће на сепаратистичким изборима", закључио је Славиша Ристић.

Према званичним подацима косовског Министарства за заједнице и повратак, на чијем је челу председник Српске листе Горан Ракић, након рата на Косову 1999. године своје домове је напустило 226.418 грађана, а за протекле више од две деценије на Косово се вратило свега 29.108 расељених.

Пре потписивања Кумановског споразума, према незваничним подацима на Косову и Метохији је живело око 250.000 Срба и Црногораца и 50.000 других неалбанских заједница.

(Бета)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]