Савет Европе: Није решен правни статус миграната и избеглица у Србији

Неколико хиљада миграната и избеглица који су кренули 2015. и 2016. такозваном балканском рутом ка Европи, сада је блокирано у Србији са нерешеним правним статусом, оценио је данас специјални изасланик Савета Европе за питања миграната и избеглица Томаш Бочек у најновијем извештају.

"Иако је Србија усвојила истински хуманитарни приступ, примивши хиљаде избеглица и миграната, сада је неопходна стратегија која превазилази само пружање хуманитарне помоц́и како би се решили проблеми који се односе на њихов правни статус", навео је Бочек.

Према његовим речима, неопходно је пронаћи трајна решења како би се гарантовала њихова социјална и економска права у случају евентуалног продужења боравка у земљи.

Специјални изасланик је нагласио потребу да се побољша приступ миграната и избеглица у поступку азила и додао да је неопходно усвојити мере против "неформалне праксе управљања таласом избеглица у Мадјарској".

Бочек је у извештају препоручио хитне мере за јачање система надзора за око 1.000 деце без пратње, као и обезбеђивање адекватних услова њиховог боравка како би се избегло злостављање, експлоатација и илегална трговина.

Специјални изасланик Савета Европе посетио је транзитне зоне на подручју Сегедина и Томпе у Мадјарској, после измене мадјарског закона о азилу који је ступио на снагу почетком године.

"Ситуација азиланата у транзитним зонама Сегедин и Томпа је забрињавајућа јер су они де факто лишени слободе у складу са Европском конвенцијом о људским правима", наводи се у извештају.

Бочек је оценио да су неопходне неке промене мадјарског закона како би се заштитили мигранти, посебно деца.

Према новом закону, деца мигранти узраста измедју 14 и 18 година без пратиоца сматрају се одраслима и на њих се не односе мере за заштиту деце, укључујући додељивање старатеља.

(Бета)