Хроника

Роберт Зелик: САД неће моћи да буду главни извор глобалног економског раста

Штампа
среда, 23. децембар 2009.

Према стручним прогнозама, глобална финансијска ситуација биће боља идуће године. Економисти, међутим, упозоравају да је привредни опоравак још нејак и да га неће предводити водеће индустријске силе света.

На почетку 2009. светска економија тонула је због глобалне финансијске парализе подстакнуте колапсом банака и финасијских институција, као и паником и песимизмом потрошача и деоничара од Волстрита до Токија. Централне банке и владе узвратиле су масовном емисијом ликвидних средстава, као и финансијским пакетима и програмима за економски стимуланс, али успех у савладавању кризе није био гарантован.

Неколико дана пре него што је ступио на дужност, председник Барак Обама је указао не предстојеће економске опасности, рекавши да је лоша ситуација драматично погоршана.

Глобална економија у 2009. забележиће, по свему судећи, пад од 1.1 одсто у поредјењу са растом од пет одсто 2007. и три одсто 2008. У протеклој години дошло је до наглог повећања стопе незапослености, која је достигла 10.2 одсто у Сједињеним Државама, 9.8 одсто у Европи, 9 одсто у Бразилу и 5.7 одсто у Јапану.

Медјутим, према речима секретара за финансије, Тимотија Гајтнера, опоравак је почео:

„Америчка и светска економија поново су у експанзији. Компаније поново инвестирају, потрошачи поново троше, пословно и потрошачко поверење се поправља, а глобална трговина се повећава охрабрујућим темпом.“

Међутим, многи аналитичари упозоравају да и даље постоје опасности и да финансијске реформе тек треба да буду спроведене у Сједињеним Државама и другим земљама

Марк Занди је главни економиста фирме „Moody's Economy.com“:

„Функционери су добро обавили посао стабилизације финансијског система, али нису извршили кључне промене. Све док то не буду урадили, постојаће опасност од нове финансијске панике.“

Политичари треба да одлуче када ће да окончају огромне стимулативне пакете и финансијску подршку од стране влада. Те мере су биле оправдане у јеку финансијске кризе, али уколико буду предуго трајале могле би да буду извор инфлације.

Ево шта о томе каже заменик премијера Русије, Игор Шувалов:

„Мислим да ће ова година углавном бити у знаку - како преживети кризу. Какву посткризну политику треба спроводити и да ли треба заједно да наставимо са фискалним стимулативним мерама, односно када и под којим условима треба да их обуставимо.“

Глобални економски застој је посебно тешко погодио индустријски развијене земље, отварајући простор економским силама као што су Индија и Кина да дођу до изражаја на светској сцени, каже председник Светске банке, Роберт Зелик:

„Индија је растућа економска сила у свету која се веома добро суочила са недавном економском кризом. Допринела је стабилизацији светске привреде, а с временом би могла да буде средиште глобалног економског раста.“

По окончању финансијске кризе, многе друге земље треба да се окрену решавању дугорочних проблема који су постојали и пре глобалне рецесије. У Сједињеним Државама, масовни државни дуг наставља да расте у време када старија америчка популација тражи додатне социјалне програме.

За разлику од ранијих ситуација, Сједињене Државе овог пута неће моћи да буду главни извор глобалног економског раста, истиче председник Светске банке, Роберт  Зелик:

„У свакој досадашњој економској кризи, амерички потрошачи су били ти који су подстицали економски опоравак. Њихова потрошња водила је повећаном бизнису и инвестицијама. Већина економиста сматра да се то овог пута неће догодити.“

Уместо да индустријске земље извлаче свет из кризе, многи аналитичари сматрају да ће ту улогу овог пута одиграти економски динамичне земље као што су Кина и Индија, као и друге мање развијене земље.

(VOA)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]