Републички завод за статистику: Просечна зарада у Србији за први квартал 2023. износила 83.208 динара, номинално виша 15,5 одсто, реално – нижа за 0,4

 Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната у Србији за први квартал 2023. године износила је 83.208 динара. У поређењу са истим периодом претходне године, номинално је виша за 15,5 одсто, док је реално нижа за 0,4 одсто, наводи Републички завод за статистику.

У односу на претходни квартал, тј. четврти квартал 2022, просечна зарада номинално је виша за 4,9 одсто, док је реално виша за 1,5 одсто, показали су резултати анализе првог квартала 2023. године.

Номиналне зараде су се од почетка године кретале у складу са кретањем реалне економије и буџета, истовремено се прилагођавајући тржишним показатељима, тј. понуди и потражњи радне снаге. Просечна зарада без пореза и доприноса бележи тренд раста и у марту 2023, са износом од 85.485 РСД, достиже међугодишњи раст од 14,5% номинално, док је реално нижа за 1,5%.

На раст зарада утицала је и одлука о повећању минималне цене рада са 201,2 динара по радном часу у 2022. години на 230 динара у 2023. години, подсећају у извештају.

Такође, просечна зарада без пореза и доприноса, изражена у еврима, као показатељ животног стандарда и међународне конкурентности привреде Србије, бележи раст, и у марту 2023. достиже вредност од 729 евра или међугодишњи раст од 15%, што је приближно номиналном расту зарада услед релативне стабилности курса динара према евру, кажу у Заводу.

Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната за први квартал 2023. износила је 86.680 динара у јавном сектору, а 81.800 динара ван јавног сектора.

Како наводе из РЗС, однос кретања зарада у јавном сектору и ван њега дуго је био променљив, будући да је у неколико наврата сукцесиван раст зарада у јавном сектору довео до њиховог пораста и ван јавног сектора, што је резултирало растом укупних зарада.

„Политика управљања зарадама у јавном сектору се на тај начин показала као покретач импулса унутрашње тражње и регулатор флуктуација на тржишту рада. Од почетка 2023. године, зараде у јавном сектору су на вишем нивоу него зараде ван њега“, показује анализа.

Поређењем зарада без пореза и доприноса по секторима запажа се да је највећи реалан раст у првом кварталу 2023. године, у односу на исти период 2022. године, остварен у секторима Трговина на велико и мало и поправка моторних возила (1,3%), Прерађивачка индустрија (0,8%) и Стручне, научне, иновационе и техничке делатности (0,7%).

Највиша зарада без пореза и доприноса у првом кварталу 2023. године обрачуната је у следећим областима: Рачунарско програмирање и консултантске делатности (255.439 динара), Ваздушни саобраћај (178.606 динара), Научно истраживање и развој (174.434) и Експлоатација сирове нафте и природног гаса (167.123 динара).

У свим осталим областима зараде су се кретале у распону од 46.393 динара (Делатност припремања и послуживања хране и пића) до 150.978 динара (Управљачке делатности; саветовање у вези са управљањем).

Посматрано по регионима, највиша просечна зарада без пореза и доприноса у првом кварталу 2023. године обрачуната је у Београдском региону (105.304 динара). У Региону Војводине зарада је износила 79.113 динара, у Региону Јужне и Источне Србије 71.461 динар, а у Региону Шумадије и Западне Србије 69.240 динара.

Однос просечне потрошачке корпе и зараде без пореза и доприноса у првом кварталу 2023. године указује на незнатан раст куповне моћи у односу на претходни квартал.

За покриће просечне потрошачке корпе у првом кварталу 2023. године било је потребно издвојити 1,16 просечних зарада (у четвртом кварталу 2022. − 1,17), док је за покриће минималне потрошачке корпе било довољно 0,60 просечне зараде (у четвртом кварталу 2022. – 0,61).

У поређењу са истим кварталом претходне године, однос просечне потрошачке корпе и зараде без пореза и доприноса од 1,16 указује на пад куповне моћи (у првом кварталу 2022. − 1,13), при чему минимална потрошачка корпа од 0,60 просечне зараде незнатно превазилази ниво из истог квартала претходне године (0,59).

Посматрано по градовима, у првом кварталу 2023. године, куповну моћ (однос просечне потрошачке корпе и просечне зараде) изнад просека Републике (1,17) имали су Београд (0,95), Нови Сад (1,09), Ниш (1,14) и Крагујевац (1,16), док су у осталим градовима, који се статистички прате, просечне зараде покривале минималну, али не и просечну потрошачку корпу домаћинстава, подаци су из анализе РЗС-а.

(Н1)