Политика: Загреб тражи од српских власти Мештровићеву скулптуру „Мајка Хрвата”

Хрватска ће од српских власти ускоро да затражи да јој буде враћена скулптура Ивана Мештровића (1883-1962) „Повијест Хрватске”, позната и под именом „Мајка Хрвата”, која се налази у парку испред комплекса Бели двор у Београду. Градоначелница Книна Јосипа Римац најавила је да ће то бити први потез града Книна након петог августа и прославе годишњице „Олује”, као и да ће то учинити уз помоћ Министарства спољних и европских послова, преноси загребачки недељник „Глобус”. У тексту „Повијесни мистериј – како је Мештровић `Мајку Хрвата` продао Србима” напомиње се и то да се лик Мештровићеве мајке, уклесан у скулптуру, однедавно налази и на биометријским исправама хрватских грађана.

Разлог због чега Хрвати траже да скулптура буде премештена у Хрватску јесте тај што наводно скулптура није плаћена, као и да је жеља познатог вајара била да она буде у Хрватској. У тексту се наводе различити подаци. Најпре да у монографији Ивана Мештровића из 1933. пише да је краљ Александар Карађорђевић скулптуру платио, а потом се цитирају делови из писама Ивана Мештровића Миховилу Абрамићу, тадашњем директору Археолошког музеја у Сплиту, из 1953, где вајар препоручује директору да се заузме да се скулптура из Београда пренесе у Сплит. Та писма објавио је и Душко Кечкемет, аутор најопсежније монографије о Ивану Мештровићу.

У Мештровићевом писму стоји: „Ви се сећате да сам био у своје време израдио једну седећу фигуру с једним фрагментом на крилу коју сам назвао ’Хрватска повијест’. Та је ствар имала доћи у Музеј хрватских старина кога су требале у Книну подићи Савска и приморска бановина, но када је та идеја пропала ова ствар је свршила у вили краља Александра на Дедињу. Сада кад ће се напокон тај музеј остварити у Сплиту, ја држим да ова скулптура првенствено спада у Музеј хрватских старина у Сплиту, и да се смести негде на улазу у Музеј”.

У писму пише и да је краљ Александар Карађорђевић сазнао за ову фигуру, изјавио је да му се кип ванредно допада и да би желео да га купи. „Кад сам му објаснио да за коју је сврху направљен, он је изјавио да га жели привремено поставити у посебан павиљончић крај своје виле на Дедињу, а кад се музеј направи, да ће га онда поклонити музеју. Са Александром се доскора десило шта се десило, а фигура у мрамору остала је на Дедињу, а ја јој не знам даљу судбину”, пише у писму Ивана Мештровића.

„Глобус” даље подсећа да је вишегодишњи управник Музеја Ивана Мештровића, Андро Крстуловић Опара, прошле године, у оквиру Ноћи музеја, поставио студијску изложбу посвећену овој скулптури и потреби њеног повратака у Хрватску. Он је, како се истиче у тексту недељника, уверен да краљ није платио скулптуру, рекавши да Мештровић као частан послован човек не би инсистирао да се скулптура врати  да је била плаћена. „Колико ја знам, из свега што сам до сада проучавао, краљ Александар није платио скулптуру”, тврди Опара. А на питање шта ако се испостави да је ипак плаћена, он каже да и у том случају треба постићи договор да се скулптура врати у Хрватску.

У тексту се цитира Јана Вујновић, кустос Белог двора, која каже да је скулптура плаћена, а да се рачун налази у Архиву Југославије. Из Архива, међутим, до закључења броја нисмо добили потврду да је рачун пронађен.

Прес служба Белог двора одговорила је „Политици” да се једино питање у вези са овим случајем односи на проблем саме иницијативе из Хрватске да то некоме треба да се врати. – Коме да се врати и зашто? Скулптура је плаћена новцем краља Александра Карађорђевића – кажу у Двору.

У каталогу државне уметничке колекције Дворског комплекса у Београду наведено је да је скулптура настала као верзија истоименог дела које је уметник радио 1932. године за Музеј хрватских старина у Загребу.  На иницијативу краља Александра Првог, од новембра 1933. до априла 1934. Мештровић је заједно са тимом клесара радио на изради скулптуре „Повијест Хрвата” за Дворски комплекс. Дело је допремљено маја 1934. и смештено у вртни павиљон, наспрам главног улаза у Краљевски двор. „Повијест Хрвата” представља женску фигуру одевену у стилизовани национални костим Далматинске Загоре, онда не чуди што се у документима назива и скулптуром Загоркиње – написано је у каталогу.

На скулптури се види озбиљно лице без израза, и са рукама склопљеним на хоризонталној површини плоче у њеном крилу одаје утисак савршеног склада и мира. Овакав концепт женског лика, архетип мајке мудрости, налази се и у ранијој Мештровићевој скулптури из 1908. „Моја мајка”. Хоризонтална плоча на којој почивају руке жене носи натпис исписан глагољицом „Повијест Хрвата”. У каталогу пише да плоча као и стилизовани национални костим Загоре подвлаче идентитет хрватске нације. „Мајка Хрватска оличена у скулптури ’Повијест Хрвата’, уздигнута је на постамент са сопственим одразом у воденом огледалу испред павиљона. У митологизираној визији јединственог југословенског простора у оквиру официјелног дворског врта, она би могла представљати пандан архетипу ратника оличеном у лику Милоша Обилића”, наведено је у тексту каталога.

М. Сретеновић

(Политика)