Политика: Диктатом до стабилности у ЕУ

Усвајање пакета „свеобухватних мера” за спасавање посрнулих привреда условљено већом интеграцијом у оквиру Европске уније

Лидери Европске уније договорили су се јуче на самиту у Бриселу о новом пакету антикризних мера, али су били принуђени да одложе коначну одлуку о повећању фонда за спасавање ослабљених чланица, преноси Ројтерс.

Савет ЕУ је нагласио да се суочава са новом опасношћу, будући да је уочи почетка дводневног самита премијер Португалије Жозе Сократеш поднео оставку јер португалски парламент није прихватио строге мере штедње које би, како се он надао, омогућиле његовој земљи да избегне финансијску помоћ од ЕУ и Међународног монетарног фонда (ММФ), након што је таква помоћ указана Грчкој и Ирској.

Европски лидери стали су јуче озарених лица пред службеног фотографа: групна фотографија учесника која се, већ по традицији, шаље у свет по свршетку самита требало је да дочара оптимизам европских челника, примерен важности донетих одлука.

„Ударени су темељи најобимнијој привредној и финансијској реформи од оснивања монетарне уније”, истакнуто је у званичном саопштењу.

Конкретно, уз постигнуту сагласност свих чланица о оснивању специјалног кризног фонда за помоћ финансијски посрнулим чланицама, са расположивим капиталом од пет стотина милијарди евра, односно сукцесивним претварањем фонда у стални инструмент који би од лета 2013. године требало да располаже падобраном „тешким” седам стотина милијарди евра, учесници самита су ставили потписе и под начело да се финансијски грешници, „расипници”, оштрије санкционишу.

Такође, постигнут је договор у начелу о спровођењу мера које би обезбедиле, или, како коментатори истичу, приморале чланице да под надзором и по укусу Брисела користе механизме за подстицање конкурентности националних привреда.

„Договори су прекретница у кризном менаџменту континенталне заједнице”, изјавио је председник Европског савета Херман ван Ромпај.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо додао је да је реч о продору на путу ка стварању истинске европске привредне владе.

Штавише, немачка канцеларка Ангела Меркел, „дежурни” критичар и опонент европских планова развоја које нуди Брисел, није имала шта да дода, „Изостало је њено уобичајено тражење длаке у јајету”, забележили су немачки коментатори.

Аналитичари су листом сагласни да ће закључци и одлуке овог самита допринети остварењу планова Брисела којима се предвиђа претапање заједнице европских земаља у њеном садашњем облику – у континенталну супердржаву, са јасно дефинисаним владајућим структурама и ауторитетима.

Званично се тим поводом наглашава да би отелотворење такве државне заједнице, а уместо заједнице држава, допринело остварењу елементарних европских циљева, што ће рећи обезбеђењу услова за развој најшире демократије на свету, за остварење највећих личних слобода...

Са друге стране, управо договорена прагматика наводи на закључак да су европски лидери – она мањина које је одговорна за одговарајуће предлоге и она већина која је приморана да ћути и послушно прихвата одлуке – прибегли инструментализацији ауторитативне политике како би достигли далеки циљ тоталне демократизације.

Пало је у очи да су министри, безмало априори, успут одлучили да се убудуће виталне одлуке доносе у Савету министара и председника држава и влада, као и да се искључи могућност коришћења инструмента референдума. То пре свега важи за измену Лисабонског споразума, који би требало да буде претворен у европски устав. Подсећања ради, у неколико европских земаља бирачи су на одговарајућим референдумима рекли не усвајању европског устава.

Још драстичније је такозвано поједностављење процедуре финансијске помоћи и надзора финансијски угроженим чланицама. Такве мере ће убудуће бити доношене на основу договора ресорних шефова, без (до сада неопходне) сагласности Европског парламента.

„Не би требало да зачуди ако се демагогијама и демагозима овим низом мера широм отворе врата и могућности шароликих манипулација”, закључује угледни немачки недељник „Цајт”.

Аутор: Милош Казимировић

(Политика)