Политика: Да ли на српско тржиште стиже другоразредна роба

 Мада је тема о различитом квалитету производа за исток и запад Европске уније актуелна већ годинама, у Србији никада нису урађене анализе које би показале какво је стање на нашем тржишту. На ово је јуче упозорила Национална организација потрошача Србије ( НОПС), истичући да анализа нема, већ да само постоје нагађања и субјективне оцене купаца.

Анализе се, каже, не спроводе, јер потрошачке организације немају довољно новца, а за таква истраживања су потребна и велика средства. Али није, додаје, само новац проблем.

– Када смо пре неколико година радили независну анализу квалитета млека на нашем тржишту, нико није оспорио ниједан резултат. Али, сви су питали одакле нам новац и ко је то финансирао. У Србији и даље полемишемо да ли конкуренција подмеће информације, уместо да размишљамо о општем добру.  Сви смо ми потрошачи тих производа – каже Паповић.

Подсетимо, источни блок ЕУ водио је петогодишњу борбу да се забрани двоструки квалитет производа и заустави дискриминација потрошача. Више анализа у различитим државама показало је да је та пракса узела маха. У Хрватској је, рецимо, утврђено да је од 26 производа чак 22 било лошијег квалитета него у Источној Немачкој. Међу њима били су „нутела“, детерџент „аријел“, „хип“ дечја храна, „вуди“ виршле... Слично истраживање у Словачкој доказало је да је половина производа из њихових радњи било лошијег квалитета од истих у Аустрији. Овим поводом реаговала је и Вишеградска група затраживши да се се квалитет уједначи, бофл уклони са тржишта Источне Европе и да се двоструки стандарди казне. После ових резултата и притисака, ЕУ је спровела велику студију која је показала да је у девет одсто производа установљен различит састав, али да то „не значи нужно и да је квалитет другачији”. До одступања у саставу, саопштили су, дошло је због навика и укуса потрошача на поједним тржишта.

– Управо овакве изјаве јесу и највећа злоупотреба. Да ли ми волимо чоколаду са мање лешника или виршле са мање меса? Јасно је да су произвођачи имали утицај на такве оцене – каже Паповић.

Међутим, ревизијом Директиве о непоштеној пословној пракси ЕУ је коначно, у марту 2019, забранила овакво понашање  мултинационалним компанијама.

Из заједничког буџета тада је опредељено два милиона евра за развој методологије истраживања и 800.000 евра за нова тестирања. Договорено је и да ће Европска комисија у року од три године дати оцену о ефикасности нових правила уз могућност да их додатно пооштри. Директивом је прописано и да ће казне за произвођаче који пласирају двоструки квалитет бити до четири одсто њиховог годишњег промета.  Од тада, међутим, није било довољно информација да ли се ово заиста и поштује, колико истраживања је спроведено у међувремену и да ли је и једна компанија прекршила нова правила и била санкционисана.

У Србији до сада није било озбиљније иницијативе да се таква пракса преиспита.

– Надамо се да ће неко од надлежних увидети потребу да се покрене такво истраживање. Тим пре што је у чланицама Источне Европе већ доказано да постоји дискриминација купаца у односу на оне у  „старим” чланицама уније – истиче Паповић, и додаје да за сада можемо само да нагађамо и да се надамо да ће Србија индиректно имати користи од прописа уведених у ЕУ, под претпоставком да ће произвођачи поштовати такозвану добру пословну праксу. У НОПС-у истичу да је Србији, као земљи кандидату за ЕУ, заиста неопоходно једно овакво истраживање како бисмо и ми могли да се позиционирамо и видимо где смо по овом питању. Кажу да су се тим поводом неколико пута обраћали надлежнима.

Биљана Борзан, чланица одбора за заштиту потрошача у ЕУ и једна од најгласнијих заговорница уједначавања квалитета производа на свим тржиштима, рекла је недавно да нема података каква је ситуација у државама ван ЕУ.

– Све владе би морале да инсистирају на томе и спрече произвођаче да спроводе самовољу – казала је Борзан за портал „Бизнис”. Дискриминација потрошача, према њеним речима, мора бити кажњива. 

(Политика)