Хроника

На данашњи данашњи дан рођен политичар и револуционар Ернесто Че Гевара

Штампа
четвртак, 14. јун 2018.

 Ернесто Гевара ла Серна, рођен је 14. јуна 1928. године у породици средње класе у Розарију, у североисточној Аргентини. Пре него што се упутио на студије медицине у Буенос Ајрес 1948. године, Че је водио обичан, породични живот. Две године након што је уписао студије одлази на прво путовање мотором кроз Латинску Америку, где наредних година обликује своје политичке ставове узнемирен стањем земаља кроз које је прошао.

Че Гевара након својих путовања, тачније након неколико хиљада пређених километара схвата да је једино решење да се спречи самовоља моћника и репресија којој је сведочио, оружана револуција и комунизам.

Накратко се вратио у Буенос Ајрес, тек да заврши студије 1953. године, а као доктор Ернесто Гевара напушта Аргентину и баталио је каријеру у медицини како би осигурао политичку будућност, ипак не слутећи да ће управо он бити зачетник неколико револуција – од Кубе до Конга.

Че Гевара је најпознатији по својој улози у Кубанској револуцији 1959. године када је помогао Фиделу Кастру да смакну диктатора Фулгенсија Батисту са чела државе. Фидел и Че су се упознали у Мексико Ситију 1954. године када се Че тамо доселио. Придружио се Кастровом покрету “26. јул“ с намером да се умањи Батистина моћ, а Че је постао главна фигура у револуцији. Касније постаје председник Националне банке Кубе и министар индустрије.

С ове позиције имао је довољну моћ да оствари планове за Кубу и национализује њену индустрију, а земљу је и као амбасадор представљао у свету. Због добрих веза са СССР и Кастрове способности да спречи САД да се мешају у унутрашње послове Куба је имала круцијалну улогу у Хладном рату.

Шест година након револуције, Че Гевара напушта Кубу у намери да шири марксизам широм света. Стигао је у Конго 1965. године, где је покушао да мобилизује наоружане побуњеничке снаге против централне власти Конга. Његови седмомесечни покушаји нису уродили плодом.

До краја 1966. године и кратког повратка на Кубу, Че Гевара је своју пажњу преусмерио на политичку ситуацију у Боливији и револуционарни покрет против тамошње владе. За мање од годину дана боливијске власти, уз подршку Сједињених Америчких Држава ухапсиле су Чеа и убиле га следећег дана у 39. години.

Док једни данас у њему виде дух слободе какав се ретко среће, други га сматрају окрутним револуционаром „жељним крви“ и заслепљеног комунизмом. У сваком случају, нико не остаје равнодушан на његову улогу у историји, а Че и дан-данас остаје симбол револуције и социјализма.

Они који га подржавају рећи ће да је херој који се борио и умро за своја уверења, те ће романтизовати његову улогу у револуцијама за слободу. Они који су били против комунизма сматрају да су његов лик и дело интернационализовани и да је Че данас ништа друго него поп икона.

Оно што нико не може да порекне јесте да се његово наслеђе у Латинској Америци и те како осети, а владе у Боливији, Венецуели и на Куби наставиле су да црпе инспирацију из његових уверења тако обликујући животе Латиноамериканаца претходних 50 година.

Говорио је...

“Револуција није јабука да падне кад је зрела. Морате је натерати да падне.“

“Ако вас узнемирава неправда, онда сте ви моји другови.“

“Није ми важно ако паднем све док неко други покупи мој пиштољ и настави да пуца.“

“Ја нисам ослободилац. Ослободиоци не постоје. То постоји тек када људи ослободе сами себе.“

“Не пуцајте! Ја сам Че Гевара и више вам вредим жив него мртав.“

(Б92)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]