На данашњи дан: Почела Кумановска битка

На данашњи дан 1912. године турским нападом почела је Кумановска битка у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића за само два дана до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки паше, задавши тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. Турци су у почетку имали више успеха због слабог извиђачког и обавештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у бојни распоред непријатеља, па је српска Врховна команда сматрала да је реч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу. У тренутку кад су сукоби отпочели Прва армија била је доста удаљена од Друге и Треће армије, а под најжешћи удар потпала је њена Дунавска дивизија првог позива пуковника Милоша Божановића, која је имала и најтеже губитке, али и одлучујућу улогу. Посебно се истакао њен нижи официрски кадар, захваљујући чијој су самоиницијативи нанесени снажни удари у турски распоред, тако да се 24. октобра елитна турска армија у нереду и паници повукла ка Битољу. Тријумф је силно уздигао морал српске војске и народа и био је подлога каснијих победа у Првом и Другом балканском и у Првом светском рату.

42. п.н.е. - Самоубиство је извршио римски званичник Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. пре нове ере убијен Гај Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанеле снаге предвођене члановима Другог тријумвирата Марком Антонијем и Цезаровим посинком Октавијаном Августом.

1596. - Турска војска султана Мухамеда III поразила је код Ерлауа у Мађарској аустријске трупе надвојводе Максимилијана.

1789. - Рођен је српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српског новинарства. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и посветио се новинарству. У Бечу је 1813. покренуо "Новине сербске" у којима је био главни аутор. У Кнежевину Србију преселио се 1821. До 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића. Покренуо је прве дневне новине у тадашњој Кнежевини Србији "Новине србске" 1834. у Крагујевцу. Био је на кратко и министар унутрашњих послова и просвете и дипломата. По узору на француски и белгијски устав израдио је устав за Србију, назван касније "Сретењски" (необично либералан за тадашње прилике у Европи), усвојен у фебруару 1835. Под притиском великих сила, Аустрије, Турске и Русије, устав је суспендован. Књаз га је повукао већ у марту 1835. а Давидовић је пао у немилост. Осим новинарства бавио се и публицистиком и превођењем. Сахрањен је у Смедереву где је и умро 1838. Дела: "Историја народа србског", "Дјејанија к историји србскога народа", "Описаније Жиче".

1817. - Рођен је француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атанас Ларус, издавач "Великог светског речника XIX века" у 17 томова. Издавачка кућа "Ларус" је после његове смрти 1875. наставила издавање енциклопедијских и лексикографских дела.

1856 - Рођен је Јаша Томић, српски новинар, политичар и писац. Школовао се у родном Вршцу, Темишвару и Кечкемету. Студирао је у Бечу и Прагу, медицину и књижевност. Политичка борба одвукла га је од завршетка студија. Оснивач је групе тзв. "Вршачких социјалиста". Био је уредник "Заставе" и Милетићев наследник у Српској народној слободоумној странци (од 1891. Радикална странка). Плодан аутор, и његови књижевни радови имали су ангажовану ноту. На Великој народној скупштини у Новом Саду 25.11.1918. одлучно је утицао на присаједињење Војводине (тада Бачка, Банат и Барања) Краљевини Србији. Дела: "Књижевна зрнца", "Песме", "Назарени", "Слике и приповетке", "Доситеј Обрадовић", "Лепа књижевност и уметност".

1917. - Код Линевила у Француској америчке снаге су ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату.

1917. - На седници Централног комитета Руске Социјалистичке радничке партије (бољшевика) донета је одлука о подизању оружаног устанка. Припремама и извођењем Октобарске револуције је руководио Владимир Иљич Лењин.

1927. - Рођен је Лешек Колаковски, пољски филозоф. Светски углед стекао је радовима из области историје филозофије, доктрине либерализма и историје религијских идеја. Студије филозофије је завршио на Универзитету у Лођу а са катедре за филозофију Варшавског универзитета избачен је после протеста студената 1968. Од 1970. предавао је на Оксфордском универзитету, а потом и на престижним универзитетима у САД. Његова најпознатија дела су: "Главни правци марксизма", "Разговори са ђаволом" и "Култура и фетиши". Његов есеј "Тезе о нади и безнађу" био је својеврсни манифест пољских антикомуниста.

1936. - У Шпанском грађанском рату из ваздуха је први пут нападнут Мадрид. Претходно је вођа ројалистичких побуњеника генерал Франциско Франко проследио ултиматум снагама легалне републиканске владе, с позивом на предају, али је такав предлог одбијен.

1940. - Рођен је бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насименто, познат као Пеле, према неподељеном мишљењу највећи играч у историји фудбала.

1942.- Рођен је Мајкл Крајтон, амерички књижевник. Крајтон је аутор бестселера "Парк из доба Јуре" и "Сфера". По професији био је лекар. Његове књиге продате су у тиражима већим од 150 милиона примерака широм света. Прославио се романом "Андромедин сој" (1969), а поред "Парка из доба Јуре" и његовог наставка "изгубљени свет", који су постали холивудски хитови, међу његовим најпознатијим делима су романи "Конго", "Плен" и "Господар Гена". Био је један од сценариста филмова "Парк из доба јуре" и "Твистер", а за рад на ТВ серији "Ургентни центар" освојио је 1996. Еми награду.

1942. - Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија напала је у египатској пустињи код градића Ел Аламејн у Другом светском рату немачко-италијанске снаге под командом генерала Ервина Ромела и готово их уништила после 12 дана огорчених борби. Убрзо је уследило искрцавање савезника у северној Африци после којег су потпуно сломљене снаге Сила осовине у Африци.

1944. - Пребацујући се преко Дунава у тек ослобођени Београд, у Другом светском рату је под нерасветљеним околностима погинуо Иван Милутиновић, један од најистакнутијих вођа НОП-а (Партизанског покрета), народни херој, члан Врховног штаба и Политбироа ЦК КПЈ. Био је један од главних организатора устанка против окупатора, већник АВНОЈ-а и члан владе, односно Националног комитета.

1944. - У филипинском заливу Лејте почела је једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД: 230 ратних бродова и 1.400 америчких и јапанских авиона. Битка је после три дана окончана тешким поразом Јапанаца који су изгубили четири носаца авиона, укључујући "Мусаши", један од највећих икад израђених, три бојна брода, 10 крстарица и девет разарача.

1954. - После серије састанака у Паризу, Совјетски Савез, САД, Велика Британија и Француска одлучили су да окончају окупацију Немачке.

1956. - У Мађарској је избила антикомунистичка оружана побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.

1958. - Руски писац Борис Пастернак добио је Нобелову награду за књижевност.

1961. - Бившем генералном секретару Уједињених нација Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду - који је под сумњивим околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе - постхумно је додељена Нобелова награда за мир.

1973. - Главни северновијетнамски преговарач с Американцима у Вијетнамском рату Ле Дук То одбио је Нобелову награду за мир, коментаром да у његовој земљи није мир.

1983. - У самоубилачком нападу исламских терориста камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су се налазили француски војници, убијен је 241 амерички и 58 француских војника.

1990. - Украјински председник владе Виталиј Масол принуђен је да поднесе оставку после масовних студентских протеста, поставши први совјетски функционер тог ранга који је отишао с власти под притиском јавности.

1991. - Представници 19 земаља потписали су на међународној конференцији у Паризу, у организацији УН, мировни споразум с циљем окончања 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.

1993. - У експлозији коју су подметнули терористи Ирске републиканске армије, у Белфасту је погинуло 10 људи.

1994. - У експлозији бомбе на једном предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло је најмање 50 људи, укључујући опозиционог кандидата за председника Гаминија Дисанајакеа.

1998. - Израел и Палестинска ослободилачка организација су, после маратонских разговора уз посредовање САД, потписали дуго одлагани тзв. Вај безбедносни споразум којим је предвиђено уступање дела окупиране територије Палестинцима у замену за мир.

1999. - Гувернер Илиноиса Џорџ Рајана постао је први функционер САД тог ранга који је посетио комунистичку Кубу.

2003. - Чеченски исламски терористи упали су, током представе, у московско позориште "Дубровка" уз претњу да ће подићи у ваздух и себе и око 800 присутних посетилаца уколико руске власти не обуставе војне операције у Чеченији и не повуку се из те аутономне руске републике. Приликом упада у позориште руских снага безбедности, три дана доцније, погинуло је 128 талаца и 50 терориста.

2004. - У нападу ирачких побуњеника на конвој регрута, североисточно од Багдада, убијено је 49 младих војника, припадника нових ирачких снага безбедности.

2006. - Приликом обележавања 50. годишњице мађарске револуције и устанка против совјетске владавине у Будимпешти 1956. дошло је до масовних демонстрација и сукоба с полицијом у близини зграде парламента. Церемонија на Кошутовом тргу, свечане седнице парламента и полагање венаца на гроб Имре Нађа остале су у сенци масовних нереда. Приликом демонстрација украден је тенк типа "Т-34", музејски примерак донесен у склопу свечаности на паркинг испред Градске куће, као један од експоната којим је требало да се дочара атмосфера из октобра 1956.

2011. - У разорном земљотресу јачине 7,2 степени Рихтерове скале, који је погодио југоисточну Турску провинцију Ван, до темеља је срушено око 2.000 зграда а велики број стамбених јединица је оштећен, при чему су погинуле 523 особе а око 1.650 особа је повређено.

(Танјуг)