Н1: Цена литра сунцокретовог уља у великим трговинским ланцима достигла чак 225 динара; Директорка "Жита Србије": Стабилизацију цена не треба очекивати пре завршетка жетве у Русији и Украјини

Цена литарске флаше рафинисаног сунцокретовог уља премашила је 200 динара и у појединим великим трговинским ланцима достиже 225 динара. Од почетка прошле до краја јула ове године зејтин је, према подацима званичне Потрошачке корпе, поскупео за 45 одсто, а за просечну плату сада можемо да купимо 84 литра мање него годину дана пре. Како за портал Н1 наводи Сунчица Савовић, директорка "Жита Србије", евентуалну стабилизацију цена не треба очекивати пре завршетка жетве у Русији и Украјини, које су највећи светски произвођачи, и пре доспећа нових количина уља на светско тржиште.

У великим трговинским ланцима цене јестивог сунцокретновог уља се крећу од 164,99 динара, колико кошта најјефтиније паковање под ознаком трговачке робне марке, па све до 224,99 динара, колико достиже цена познатих произвођача зејтина.

У трговинама и даље важи правило да оно што је јефтиније код једних – код других је скупље. На сваком продајном месту најјефтинија је трговачка робна марка и те цене се тренутно крећу од 164,99 динара до 189,99 динара за литар, већ у зависности од конкретног трговинског ланца.

Према званичним подацима о вредности Потрошачке корпе, коју редовно објављује Министарство трговине, туризма и телекомуникација, литар уља је поскупео са 121,81 динар, колико је вредео у јануару 2020. на 176,76 динара, према последњим доступним подацима за јул 2021. То је поскупљење за 45 одсто.

Када се погледа обрачун колико уља може да се купи за просечну плату, званични подаци казују – чак 84 литра мање него годину дана пре.

У јулу 2018. године за просечну плату у Србији могло је да се купи више од 400 литара рафинисаног јестивог сунцокретовог уља. Годину дана касније исто тако.

У јулу прошле године за просечну плату од  60.029 динара могли смо да купимо 450 литара зејтина.

У јулу ове године – свега 366 литара. А, просечна плата је била за 4.702 динара већа и износила је 64.731 динар. При томе, просечан средњи курс евра је готово исти – 117,56 у јулу ове, наспрам 117,59 у јулу прошле године.

Подсетимо, почетком априла портал Н1 је писао да је цена јестивог уља за домаћинства достигла цену од 191,99 динара за литар. Тада је распон цена био од 142,99 па то поменутих 191,99 динара.

Стабилизација не пре краја године

Тада је указано да факторе за узлазни тренд кретања цена уља на домаћем тржишту треба тражити на светском тржишту. Јер, цена уљарица на светским берзама је порасла, делом због мањег рода у 2020. што је условило нижу понуду, а делом због тога што су се финансијски фондови у пандемијским условима пословања преоријентисали на улагања у пољопривредну робу.

Стабилизација цена је могућа тек после бербе, односно жетве, која још није завршена.

„Жетва сунцокрета није готова ни у Русији, ни у Украјини, а то су две земље које су највећи светски произвођачи. Биће окончана почетком новембра. А, тек након тога, јер је потребно неко време да се тај сунцокрет преради и уље доспе на светско тржиште могуће је очекивати евентуалну стабилизацију цена“, каже за портал Н1 Сунчица Савовић, директорка „Жита Србије“.

Она указује да, поред тога, треба имати у виду да је цена сирове нафте протекле седмице била на највишем нивоу у претходне три године.

„То донекле има утицаја и на раст цена јестивих уља. И цена палминог уља је у порасту“, истиче Савовић.

(Н1)