Београдски синдикат - Србијо пробуди се, много посла је пред нама

Отаџбино волимо те... 

Гласи пост на Фејсбук страни Београдског синдиката уочи данашњих избора.

Наш познати музичар је добрано изанализирао ову песму, после чега је и момцима из Синдиката, али и целој Србији - изнео једини нормалан став! Прочитајте, разумећете!

- Послушао сам нову песму групе Београдски синдикат, "Систем те лаже", једно пет пута данас. Минимум.

Свиђа ми се тај неки набој који се осећа. Она сирова енергија која је деведесетих безуспешно, али и увек изнова, ударала на Милошевићев режим, да би на крају ипак свргнула ту пропаст. А после шта је било, сви знамо. Сама чињеница да се оваква песма данас (поново, и то малтене сама од себе) пише, довољно говори о том "после".

Е сад долази оно "али"...које често људима смета, а ја без њега не могу.

Да не улазим у коментарисање музике, јер мислим да нисам компетентан да судим о репу и хип-хопу (за разлику од генералног става у ком су сви довољно стручни да коментаришу СВЕ), али имам једну замерку.

БС је група коју, ако не грешим, клинци масовно прате. Можда су им и највећа публика. Без обзира што је порука јасна, и чак креативно пренесена, сматрам да је то порука за одрасле људе. Никако за децу. Зашто, ево објаснићу:

Зато што деца морају да уче, да читају књиге, да се образују, развијају. Морају да имају испред себе узоре попут Ђоковића, Иване Шпановић, културне раднике, уметнике, докторе, научнике. Морају да схвате да ће само и искључиво радом на себи помоћи и себи, и својој породици, и својој држави, и свом народу. То је једини и прави патриотизам. Нису за децу и за тинејџере приче о ММФ-у, корпорацијама, тајкунима и малверзацијама. Колико год тачне те приче биле. Јер расте генерација беспослених уличара коју нико не контролише, нити јој помаже, и која у старту за све криви систем, и горе набројане фразе. Не можеш да седиш испред зграде и да кривиш Клинтона и Буша. Без обзира што су то највећи криминалци на свету. Ти мораш да радиш на себи. Сваки дан. Да учиш. Да се развијаш. Јер за праве раднике и људе од знања посла има чак и у овој нашој исцеђеној земљи. Тог посла има мање, он је лошијег квалитета, слабије је плаћен, али га има. И поправиће се све то кад се поправимо ми. Промена долази изнутра. Она највећа и најзначајнија.

Не вреди стављати капуљаче и каменицама нападати полицију. Књига је најјаче оружје против система, против Клинтона, против ММФ-а, против свих. Мислим да је читава поента овог глобално-колонизаторског система управо одвајање младости од књиге. Замајавање неким неухватљивим непријатељима, док исти тај систем ради шта год хоће. Ова песма има снажну поруку, али то је порука за нас који смо већ прошли школе, лекције и књиге. И за старије од нас. Младима се мора указивати на прави пут, а то је само пут знања, интелектуалног развијања, и усавршавања.

Наравно да те систем лаже. Зато и постоји. Победи усрани систем! Живот је борба, од колевке до гроба, зато устани одмах, и иди у школу. Нађи свој пут, и постани најбољи у томе што те занима. Па ћемо заједно да обришемо дупе системом! Немој чекати да са неба дође спаситељ који ће да ухапси политичаре и лопове, и свима да нам да високе плате и директорске фотеље, јер се то никада неће десити.

Данас књигу у руке, а сутра алат, и систем пада сам од себе.

То је једини начин.

П. С. Ко је гледао Симпсонове, и сећа се, негде у првих 5-6 сезона (чини ми се), у једној епизоди директор Скинер пристиска дугме испод стола, које пали црвену лампицу у министарству просвете, због једног ученика који - МИСЛИ СВОЈОМ ГЛАВОМ.

Погађате, у питању је Лиса. Е то је најопасније за сваки систем.

(Фејсбук страна БС-НСПМ)