ММФ: Нема пара за штрајкаче

Представници Међународног монетарног фонда на јучерашњем састанку са синдикатима запослених у јавном сектору заузели су чврст став – нема новца у државној каси за ванредно повећање плата. За мисију предвођену Албертом Јегером прихватљива је једино повишица предвиђена у Закону о буџету, тачније, да у априлу пензије и плате запослених у државној администрацији треба повећати за онолико процената колико буде износила инфлација у првом тромесечју. Такође, у октобру им следује још једно повећање једнако шестомесечном расту цена увећаном за половину стопе економског раста.

Уколико се у априлу у буџету и појави неки „вишак”, односно уколико се каса буде пунила боље него што то очекује министарка финансија Диана Драгутиновић, онда би тај новац требало уштедети, а не потрошити на повећање плата. Јер, Србија ће ове године морати да се задужи како би покрила минус од 140 милијарди динара у државној каси. Алберт Јегер раније је истицао како повећање плата и пензија за само један одсто повећава расходе за чак осам милијарди динара, што значи да би сада тражена повишица од 24 одсто државну касу коштала безмало 200 милијарди динара. Званичници ММФ-а су, такође, подсетили синдикалне лидере да је Србији потребна реформа јавног сектора, а не ванредно повећање плата државним службеницима.

Представници репрезентативних просветних синдиката предочили су делегацији ММФ-а да последњих десет година Министарство просвете покушава да спроведе реформу и да до данас није успело у томе. На састанку се чуло да постоји вишак запослених у школама, да се буџетска средства троше нерационално због чега је потребно да буду строже контролисана и да би на рачун образовања могао да се усмери део новца којим се финансирају друге делатности како би се испунили захтеви просветних радника у штрајку.

– Против захтева синдиката у штрајку најчешће се наводи да не прихватају Закон о фискалној одговорности. Најлакше је захтеве просветних радника представити као економску опасност истицањем само траженог повећања плата. Али, ми смо истакли и захтеве за веће издвајање за образовање из БДП-а, доношење стратегије образовања, рационализацију мреже школа и промену Закона о основама система образовања и васпитања, јер то су генератори лошег стања у образовању – рекао је Леонардо Ердељи, председник Уније синдиката просветних радника Србије после састанка у Народној банци.

Држава мора да „преломи” да ли је за њен развој образовање приоритет и са том одлуком усклади буџетско издвајање за просвету – став је Уније синдиката, која је и предложила да се у јавним службама питање плата и других примања регулише јединственим законом кроз платне разреде.

Тврдњу да је за просвету неопходно издвојити више новца Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије, појаснио је делегацији ММФ-а.

– У високом школству број запослених повећан је за 2.500 људи. За то је требало издвојити две милијарде динара из буџета за образовање. Министарство је преузело обавезу локалних самоуправа да исплати јубиларне награде за 2009, 2010. и 2011. годину. Значи да ће за то определити милијарду и триста милиона динара. Подела бесплатних уџбеника коштала је око милијарду динара. Кад се то сабере, знало се да за издатке треба обезбедити додатан новац. Уместо тога буџетско издвајање за образовни систем је смањено. Прошле године просвети је припала седмина, а ове године осмина буџетског „колача”, то није довољно. Зато имамо проблем са повећањем плата и тражимо да се та средства са других позиција определе за образовање. Делегацији Фонда преостало је да нам каже да пред собом имамо буџет у оквиру којег треба да се реше захтеви просветара али тако да се не угрози макроекономска стабилност – додао је Брајковић, напомињући да је улога ММФ-а ипак саветодавна, а да ће се о положају просветних радника и повећању зарада одлучивати у договору са владом.

Потпредседник владе Јован Кркобабић и шеф делегације Међународног монетарног фонда Алберт Јегер сагласили су се у разговорима о седмој рунди аранжмана с ММФ-ом да је неопходно успоставити чврсту фискалну дисциплину, чиме би се обезбедила стабилност економског система и одржив систем Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Из кабинета потпредседника Кркобабића још додају да би то била и најчвршћа препрека стварању нових социјалних случајева које производи непоштовање фискалних обавеза.

Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије каже да је Јован Кркобабић добио похвале за предложену и усвојену реформу пензијског система. Упитан да ли је било замерки ММФ-а због тога што је мимо њиховог договора усвојен предлог да тек од 2013. уместо од ове године жене у пензију одлазе старије, Чолаковић каже да је било мањих примедби, али се то неће мењати. Дакле, остаје да се старосна граница за одлазак жена у пензију помера тек 1. јануара 2013. године.

Чолаковић каже да би било добро да се аранжман с ММФ-ом настави и убудуће.

Са њим се слажу и званичници Народне банке Србије. Тако је Бојан Марковић, вицегувернер јуче рекао како би за Србију било добро да са ММФ-ом настави аранжман, баш као што су то недавно оценили и министарка финансија Диана Драгутиновић и гувернер Дејан Шошкић, јер Србији од Фонда није неопходан зајам већ би требало ући у такозвани надзорни аранжман из предострожности. Исто мисли и Миладин Ковачевић, сарадник билтена Маркоекономске анализе и трендови (МАТ). „У ситуацији када не морамо додатно да се задужујемо код Фонда, надзорни ангажман био би додатни гарант инвеститорима”, каже он.

Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, такође мисли да би сарадњу са Фондом требало наставити кроз аранжман из предострожности.

– За то постоје врло добри разлози, не само због тога што је ово предизборна година и што ће то бити додатна заштита да влада неће трошити преко мере. Усвајањем фискалних правила која су унета у Закон о буџетском систему, власт се обавезала да неће трошити и да се неће задуживати преко мере. Мислим да је у тренутку када се свет опоравља од кризе добро да имамо аранжман са ММФ-ом јер ће инвестиције бити значајан елемент развоја – објашњава Бајец.

Он очекује да ће седма рунда аранжмана бити успешно завршена и да је сарадња Србије са овом финансијском институцијом у време кризе помогла очувању макроекономске стабилности и донела многе добре резултате. Осим Закона о буџетском систему у који су унета фискална правила, уз помоћ Фонда потписана је и Бечка иницијатива, која је била гарант да банке које послују у нашој земљи неће повлачити свој капитал. Српска страна је, каже Бајец, успела да у две године трајања аранжмана избалансира жељу за строгом фискалном дисциплином и да ублажи утицај ефеката економске кризе.ч

(Политика)