ММФ: Јавни дугови у развијеним економијама достигли незабележене нивое

Развијене економије, које је погодила економска криза, морају донети прецизне дугорочне планове за смањење својих дугова на одрживе нивое како би биле у стању да управљају фискалним ризицима, ојачају дугорочни раст и отварају радна места у наредним годинама, указује Међународни монетарни фонд у новом извештају.

Да би заштитиле крхки економски опоравак, промовисале дугорочни раст и ојачале финансијска тржишта, владе развијених земаља треба да развију поуздане фискалне планове са акцентом на дугорочна, а не брза решења, указује ММФ.

"Јавни дугови у развијеним економијама достигли су незабележене нивое у мирнодопском добу", изјавио је Карло Котарели, директор одељења ММФ-а за фискална питања и један од аутора извештаја.

"Најзадуженије економије се приближавају дужничким лимитима, изнад којих би њихова фискална позиција могла постати неодржива", упозорио је заменик директора одељења ММФ за истраживања Џонатан Остри, такође један од аутора извештаја.

Дугови влада чланица Г20 скочио је са 78 одсто бруто домаћег производа у 2007. на 97 одсто у 2009, уз пројекцију раста на 115 одсто у 2015, указано је у извештају.

"Висок јавни дуг није последица само финансијске кризе, већ и слабе фискалне политике у претходним деценијама када су нивои дуга расли током тешких времена, али се нису смањивали током бољих година", указао је Котарели.

Развијене земље стога треба да промене политику и припреме подробне фискалне планове за наредни дугорочни период, а ти планови треба да покрију и питања реформи пензионог и здравственог система, указује ММФ

(Тањуг)