Милорад Додик: Нисам могао да прихватим одлуку о давању агремана немачком амбасадору у БиХ – јер унапред знам да он долази да спроводи малициозну политику Немачке над српским народом

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да одлуку о давању агремана немачком амбасадору у БиХ није могао да прихвати, јер унапред зна да он долази да спроводи, како је оценио, малициозну политику своје земље над српским народом.

Додик је указао да „задирање у Дејтонски мировни споразум и наметање измена Устава директно води укидању РС“, и да он, као легитимни представник РС у Председништву БиХ, не може прихватити именовање амбасадора.

Он је у изјави објављеној на сајту Скупштине РС која ће се у среду изјаснити о његовом вету, оценио проглашење одлуке о давању агремана немачком амбасадору у БиХ Томасу Фичеру веома штетним по виталне интересе Републике Српске.

„Република Српска, коју представљам у трочланом колективном телу Уставом названом Председништво БиХ, бори се за очување и доследну примену Дејтонског мировног споразума. На том путу смо усамљени“, оценио је Додик.

Према његовим речима, Немачка је једна од потписница Дејтонског мировног споразума и та улога је обавезује на доследну примену слова Дејтонског споразума и поштовање Устава БиХ који проистиче из њега, али да је спољна политика Немачке, посебно од 2021. године до данас „упадљиво усмерена на антидејтонско и антиуставно деловање“.

У амбијенту какав влада у БиХ, навео је даље, такав приступ може само произвести додатне проблеме, а никада и никако понудити решење.

„Инсистирање на нелегалном именовању Кристијана Шмита, који није прошао прописану процедуру у Савету безбедности УН за преузимање дужности високог представника у БиХ, доказ је једног дискриминаторног и анахроног политичког приступа и мешања актуелне политичке гарнитуре Немачке у ионако сложена унутрашња питања у БиХ, што само доприноси додатној дестабилизацији односа и даљем усложњавању ситуације“, оценио је Додик.

Јаз је, како је рекао, додатно продубила „контроверзна резолуција Бундестага, за коју се највише залагао и лобирао заступник Социјалдемократске странке Адис Ахметовић“, који према његовој оцени у Бундестагу „отворено заступа и подржава агенду Странке демократске акције (СДА)“.

Како је додао, резолуција Бундестага додатно је „оголила отворено фаворизовање страна, односно једног од конститутивних народа у БиХ на штету друга два, што је изузетно опасно“.

„Ова, по стабилност БиХ, опасна резолуција, чак предвиђа и промену уређења у БиХ, заговарајући укидање ентитета, а тиме и основу мирног суживота и легитимног представљања три конститутивна народа, а то је ентитетско гласање“, оценио је српски члан Председништва БиХ.

Говорећи о давању агремана новом немачком амбасадору, Додик је казао да је немачка страна „без устезања поставила ултиматум једној сувереној држави и затражила да се у датом року Председништво БиХ изјасни о свом ставу“, без обзира на то што процедуре око именовања амбасадора још нису завршене.

Према његовим речима, према свим важећим дипломатским документима и позитивној пракси, земља пријема није дужна образложити своју одлуку.

Захтев Председништву БиХ да да у задатом року од 48 часова достави објашњење зашто још није дат агреман амбасадору Немачке, Додик је оценио „апсурдом, који поново показује какав рејтинг и углед БиХ има у истим оним земљама које јој деценијама бацају прашину у очи лажним обећањима и лажним уважавањем“.

„Није на одмет истаћи да је један од судија Уставног суда БиХ Немица, а добро знамо какве одлуке тај суд доноси. Пресуде су по правилу против Републике Српске и српског народа у целини“, рекао је он.

Још је казао да је Немачка „водећи предводник обустављања многих, пре свега инфраструктурних пројеката ЕУ у РС“, оценивши да је разлог за то инсистирање власти у РС на поштовању Устава и Дејтонског мировног споразума.

„Ценећи моћ и снагу Немачке, изражавам наду да је Немачка још добронамеран партнер свих народа који живе на овим просторима, без селективног приступа и фаворизовања једних на штету других, при чему су ови ‘други’ готово по правилу увек Срби“, додао је он.

Да би вето био потврђен за њега мора да гласа две трећине посланика у ентитетском парламенту.

(Бета)