Хроника

Марко Пејовић: "Здраво Европо"

Штампа
понедељак, 22. новембар 2010.

Ако сте пожелели да суботу у подне будете у своме дому гледајући државну телевизију свакако сте приметили дечији квиз „Здраво Европо“. У сарадњи редакције школског програма РТС-а и Делегације Европске уније у Србији, квиз током читавог сата приказује раздрагане средњошколце и њиховог еуфоричног водитеља како се утркују у познавању Европске уније, њених вредности и њене културе. И тешко вам је да одвојите поглед од насмејаних дечијих лица док одговарају на питања као што су „Који се европски уговор односи на проширивање здруженог суверенитета у области људских права и запошљавања?“; „Која се институција бави финансирањем трансевропских путних мрежа?“ или „У ком граду се одржавају пленарне седнице Европског парламента?“.

Ако вам је случајно пало на памет да није укусно да се деца употребљавају у пропагандне сврхе и да се излажу идеолошким садржајима, или ако сте се присетили да можда негде постоји и закон којим се то забрањује, јер су исте ствари у своје време радили комунисти, онда вам је преостало само да промените канал, јер немате коме да се жалите. И таман кад сте мислили да ћете променом канала побећи од тешких мисли о деци и Европској унији, на другом програму РТС-а дочекује вас „Евронет“. Емисија је озбиљнија, нема елементе шоу програма, нешто се може и научити. Али сав тај позитиван тон и очигледан недостатак мере у самохвали Европе мора некако да засмета вашем основном критичком погледу на свет. Нејастан осећај неверице прати вас све време јер сте већ научили да нигде не постоје само успеси и срећа, мора бити и неких проблема.

И онда напуштате „Евронет“ да би још једном погледали како напредује дечији квиз, можда на неко питање умете да одговорите. И ево једног које вам је познато. „На ком језику, осим руског, говоре јунаци романа `Рат и мир`“. Тек ту вам постаје јасно да сте годинама били у заблуди. Није битан Андреј Болконски, Пјер Безухов, Кутузов, Бородино и спаљивање Москве. Битан је француски језик. Доживљавате просветљење.

А онда долази члан Делегације Европске уније у Србији који објашњава деци шта је то Лисабонски споразум. И то на енглеском језику, без преводиоца, па каква би то деца била ако не знају европске језике. Ко зна, можда следеће суботе буде приче и на португалском, тек ће се онда деца обрадовати. А шта је рекао делегат? Па ништа посебно. Лисабонски споразум води Европу у XXИ век. И много је важан. Како и зашто? То није битно. Важно је да се деца радују и да је водитељ у трансу. Још мало песме, смеха и европских комисија и квиз се приводи крају, и ви остајете са јасном визијом у мислима. Младост, радост, срећа – ето шта је Европа. Па како човек да је не воли. Још само да научите одговоре на питања са почетка приче: Амстердамски споразум, Европска инвестициона банка, Стразбур. Сад и ви можете бити срећни и мирно и спокојно сачекати избор за Дечију песму Евровизије која почиње предвече.

(Глас Русије)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]