Кристоф Мацнетер: Србија је била жртва бомбардовања НАТО и то не уз дозволу Савета безбедности УН, зашто би стала на страну агресора у рату у Украјини?

 Председник спољнополитичког одбора у Аустријском парламенту и потпредседник Привредне коморе те земље Кристоф Мацнетер изјавио је да Аустрија не разуме зашто би Србија стала уз страну агресора у рату у Украјини и додао да из Београда стижу различити сигнали како се земља опредељује по том питању.

„Имамо једног агресора који не прихвата границе, који не прихвата независност мање, суседне земље и који свом војном снагом окупира ту територију. Зашто друга земља, попут Србије прихвата то, поготово узевши у обзир то да српска страна сматра да је Косово окупирана српска територија и да Србија не признаје Косово као независну државу. И Србија је такође, пре 24 године била жртва бомбардовања НАТО и то не уз дозволу Савета безбедности УН, дакле Србија је била жртва и зашто би стала уз страну агресора, то питање није јасно, шта се дешава?“, запитао је Мацнетер у разговору са новинарима из Србије у Бечу.

Он је тако одговорио на питање зашто је за Аустрију важно да Србија заузме страну и да не балансира између НАТО-а и Русије.

Истакао је очи Запада упрте у Београд и на то како Србија реагује на агресију Русије на Украјину – да ли ће бити савезник Владимира Путина или ће наставити пут ка Европској унији.

Објашњава да ту ситуација није као у фудбалу „где важи правило да је само мој тим добар, а остали су лоши“.

„То је питање како желимо да живимо – то је питање који правни оквир желе људи у Европи, да ли желите демокатију, да ли желите отворено друштво без граница… Да ли желите континент у рату или континент у ком влада мир. И то је велика одлука. И ту није реч о питању да ли говоримо сличним језиком, имамо исту религију…“, нагласио је Мацнетер.

„То је одлука која се тиче начина живота људи, да ли ће бити слободни, да ли ће сами одлучивати како желе да живе или желимо систем у којем ће поново, након крваве прошлости на континенту, национализам раздирати друштво“, додао је Мацнетер.

Нагласио је и да је Аустрија неутрална земља која не шаље оружје Украјини и не плаћа га.

„Али, ми нисмо политички неутрални, јасно је да смо за солидарност у ЕУ. То што не шаљемо војну помоћ, надокађујемо тиме што шаљемо хуманитарну помоћ“, рекао је председник спољнополитичког одбора у Аустријском парламенту.

Са друге стране, на Западном Балкану, имамо различите сигналие шта ће Србија урадити, каже.

Мацнетер је нагласио да је Аустрија увек подржавала улазак земаља Западног Балкана у ЕУ, као и свих земаља наследница СФРЈ у евроинтеграцијама.

Истакао је и да је после искуства крвавих ратова у 90-тим на простору бивше СФРЈ један од најважнијих приступа за Западни Балкан мирно решавање проблема у региону.

Међутим, на том путу, како додаје, има проблема. Као пример наводи БиХ, „где једна страна не жели да прихвати постигнут споразум“. Истиче да је реч о Републици Српској и њеним активностима по питању рада полиције и Устава.

Решење за Косово у мирној сарадњи и суживоту свих етничких група

Друго, како додаје, велики проблем за све земље Западног Балкана је ситуација на Косову.

„Лидери на Косову нису спремни да прихвате права свих мањина“, рекао је Мацнетер и додао да многе западне земље нису наклоњене тренутној политици Приштине.

„Верујемо да је решење у мирној сарадњи и суживоту свих етничких група“, указао је Мацнетер у разговору са српским новинарима који је вођен пре најновије кризе на Косову.

Додао је да постоји сумња и у спемност владе у Приштини да се направи толерантнија политика, поготово после локалних избора и великог конфликта око регистарских таблица. Питање је како ће ЕУ, али и други савезници попут САД утицати да се на Косову обезбеде људска права, права мањина, али и њихово право да сачине локалне органе власти.

„Свакако да на Косову постоји важна српска мањинска заједница и ако су европске државе признале Косово, онда морају и да врше притисак на Приштину дипломатским и другим мерама да се поштују права мањина“, каже.

Мацнетер је оценио и да најновији проблем – конфликт у Азербејџану додатно компликује ситуацију у међународној политици и да ће се он одразити на ситуацију на Балкану, али и у Украјини.

Председник спољнополитичког одбора у аустријском парламенту рекао је и да се нада се да ће „за свог живота“ посетити Србију као део ЕУ, али је нагласио да је на Србији да испуни критеријуме за чланство.

(Н1)