Кристин Лагард: Очекујем значајно успоравање пословних активности у еврозони у наредним месецима

 ФРАНКФУРТ - Председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила је данас у Европском парламенту да економски изгледи у еврозони постају „мрачнији” и да ће се пословна активност, према њеним очекивања, „значајно успорити” у наредним месецима с обзиром да високе цене енергената и хране, потакнуте ратом у Украјини, смањују куповну моћ потрошача.

Основни сценарио којег се ЕЦБ држи је предвиђање смањеног економског раста, рекла је Лагардова али је додала да су неке претпоставке на којима се то предвиђање заснива, попут преосталих залиха руског гаса - „превазиђене дешавањима”.

Председница ЕЦБ је такође рекла да ће следећа година „сигурно бити тешка” и да ће прва три месеца 2023. године „сасвим сигурно бити негативна”, с обзиром да ЕЦБ верује „да ће и четврти квартал 2022. године такође бити негативан.

Два узастопна квартала негативних економских резултата сматрају се рецесијом, а многи економисти предвиђају да ће еврозона ући у рецесију крајем ове и почетком следеће године.

Лагардова је, међутим, рекла да према основном сценарију ЕЦБ раст неће постати постати негативан, али да би много мрачнији, најгори сценарио укључивао рецесију у 2023. године. Према том најгорем сценарију, Русија би сасвим прекинула доставу природног гаса Европи.

Према њеним речима, основни сценарио, направљен пре но што је Русија прекинула доставу гаса Немачкој кроз гасовод Северни ток 1, превиђао раст од 0,9 одсто у наредној години, док мрачније предвиђање указује на пад од 0,9 одсто.

Како је рекла, њено лично предвиђање је да ће стварне бројке бити „негде између” и да ће више тога бити познато када ЕЦБ у децембру објави своја нова предвиђања.

Лагардова је позвала владе у еврозони да програме економске помоћи усмере онима којима је та помоћ најпотребнија и додала да њено прекомерно дељење неће помоћи у сузбијању инфлацијем преноси Бета.

Руска државна економска компанија Гаспром која управља доставом природног гаса Европи постојано смањује доток овог енергента, и он сада износи тек делић количина које су испоручиване пре но што је Русија напала Украјину, а Европска унија јој због увела санкције.

Европски званичници сматрају да смањивање дотока гаса представља енергетску уцену са циљем повлачења подршке Украјини и укидања санкција Русији.

Понешто руског гаса још тече ка Европи кроз гасоводе који пролазе кроз Украјину и Турску.

Европа је изложенија економским последицама рата у Украјини од других глобалних економија попут САД и Кине, и то зато што се Европа деценијама ослањала на Русију као свог главног снабдевача нафтом и гасом.

(Политика)