Карл Лагерфелд: Висока мода не зна за кризу, јер постоје Кина и Русија у успону

Због привредног процвата земаља попут Кине или Русије, економске тешкоће на Западу не изгледају толико страшно, каже Лагерфелд

Покретачка снага чувене париске модне куће Шанел, Карл Лагерфелд, један је од најплоднијих и најпоштованијих модних креатора савременог доба. Његов задатак је да, као креативни директор Шанела, ствара екстраваганцију - а то је посао, који у време економске кризе у свету, изгледа помало сувишно.

“Жуто је, ружно је, ни са чим се не слаже, али вам може спасити живот” - плакат на којем Лагерфелд промовише употребу флуоресцентног прслука

Но, како каже Лагерфелд у интервјуу за BBC, мода је у тешким економским временима често још занимљивија.

Раскошно представљање нове колекције

Гледајући представљање најновије Шанелове колекције, прошлог месеца у Паризу, човек би помислио да је глобална економска криза најобичнија измишљотина.

Јер луксузна модна кућа Шанел очигледно није ни помишљала на кресање буџета.

Грандиозни музејски комплекс Гран Пале на париској авенији Шанзелизе је, специјално за ову ревију, претворен у рајску башту. Беспрекорним стазама посутим белим шљунком је, између три фонтане, прошетало 92-оје манекена и манекенки, праћених живом музиком деведесеточланог симфонијског оркестра.

Креативни директор Шанела, Карл Лагерфелд, за BBC каже да су луксузне модне ревије данас исто што и велике филмске продукције.

"Ревије више не правимо само за људе у публици, него за читав свет. То је нешто што људи желе да гледају и Шанел има могућности да ради на тај начин. Наше пословање нам то дозвољава. Шанел има одређени имиџ и мора да га сачува, да створи осећај лакоће и луксуза, јер одећа са Шанеловим знаком јесте веома скупа. Зато данас, у свету интернета, раскошне ревије, баш као и филмске суперпродукције, нису лоша ствар."

Тешка времена подстичу промене

Да ли су драстичне мере штедње, које се, због глобалне економске кризе, примењују у многим земљама, па и у домовини Шанела - Француској, уопште утицале на начин на који Карл Лагерфелд приступа креирању?

"Тешка времена не смемо да претворимо у време досаде. Мода је врло често у тешким тренуцима занимљивија него када је све кул и безбедно. У срећним временима нико ништа не жели да мења, а када је тешко управо промена може да буде нешто најбоље што може да вам се деси."

У свету луксузних марки последњих година се десила веома важна, позитивна промена. Због привредног процвата земаља попут Кине или Русије, економске тешкоће на Западу не изгледају толико страшно, каже Лагерфелд.

Осим тога, додаје он, погрешно је називати Кину и Русију привредама у успону:

"О њима се и даље размишља као о земљама Трећег света, а некима од њих иде боље него нама. Некада је америчко тржиште било најважније. Важно је и данас, али за луксузну робу економска криза у свету је сада мало мање опасна зато што сада, уз Америку и Јапан, имамо и Кину, Блиски исток и земље Залива, и наравно Русију, а у великом успону је и Јужна Америка. Дакле, свет се мења, и новац се сели на друга места."

Без подилажења укусу нових тржишта

Иако су нове земље постале толико важне за луксузне робне марке, Карл Лагерфелд каже да своје колекције никада не прилагођава укусу нових тржишта:

"Ја никада не размишљам о тржиштима и рекламирању, ја се бавим искључиво модним колекцијама. И верујем да нова тржишта уопште не желе да их третирамо на другачији начин. Они не желе робу прилагођену Кини, већ да буду као Французи и Париз. Уопште није добро ако се понашате опортунистички и новим купцима ласкате тако што им нудите нешто о чему заправо немате појма. Радите онако како се стварно осећате и то ће им се више допасти."

Карл Лагерфелд у модном свету тако ради већ више од пола века и каже да и даље нема никаквих проблема са новим идејама:

"Ја верујем да је мозак мишић и да морате да га тренирате. Французи кажу да човек огладни док једе. А ја кажем да идеје добијате док радите."

Карл Лагерфелд каже да не планира одлазак у пензију и да га уопште не брину гласине и спекулације о могућем повлачењу:

"Неки људи сигурно сањају о мом послу. Али ја немам појма докле ћу да радим. Мој уговор је доживотан и радићу све док будем могао. Ако осетим да више не могу, први ћу помоћи власницима Шанела да ми нађу наследника."

(BBC)