Јуриј Рубцов: СТАРТ 3: Скандал у Вашингтону

Саопштења из Вашингтона сведоче о грозничавим покушајима администрације САД да се до краја новембра избори за ратификовање Споразума о мерама у правцу даљег смањења и ограничења стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3), који су потписали председници Русије и САД 8. априла 2010. године у Прагу. Након пораза демократа на изборима 2. новембра овде су настали проблеми. Председник Барак Обама и чланови његовог тима обраћају се јавности, наговарају се житељи Капитол Хила, врши се обрада појединачних утицајних законодаваца-републиканаца, као што су сенатор Аризоне Џон Кајл, или најстарији члан Комитета за иностране послове у Сентату, Ричард Лугар.

Како би добила неопходне за ратификовање гласове сенатора, који сумњају у ефикасност Обаминих мера у правцу модернизације нуклеарног арсенала САД, Бела кућа је објавила, да је спремна да преиспита план развоја националног нуклеарног комплекса за 20 година, повећавши расходе за 4,1 милијарду долара, доводећи их до астрономске суме од 180 милијарди долара.

СТАРТ-3 малтене је једини успех администрације Барака Обаме на плану „ресетовања“ односа са Русијом. И ако ратификација не прође у току започете 15 новембра седнице, дакле, у периоду између избора новог састава конгреса и почетка његовог рада, то јест, када заседа још стари састав законодаваца, онда ће у новој години, при другачијем односу снага између демократа и републиканаца, тај задатак бити кудикамо сложеније решити.

Потпредседник САД Џо Бајден, убеђујући сенаторе да гласају „правилно“, изјавио је да без ратификације споразума СТАРТ-3 САД неће моћи пратити стање руског нуклеарног арсенала. „Нови споразум СТАРТ чини фундаментални део наших односа са Русијом“ – изјавио је Бајден, а ти односи су „од животног значаја“, подвукао је он, „за обезбеђење наше (америчке – Ј.Р.) војске у Авганистану, а такође за ефикасност санкција против иранске владе“.

Постало је познато и објашњење, које је дао Комитет за иностране послове Сената САД док је припремао резолуцију за ратификацију. Америчка страна сматра да важење Споразума обухвата и бојеве железничке ракетне комплексе (БЖРК), у случају да они буду створени. За разлику од САД, Русија је активно развијала БЖРК, они су се налазили у саставу Ракетних снага стратешке намене (РССН) од друге половине 80-их година и до 2006. године, када су уништени у складу са захтевима СТАРТ-2 (1993. године). „Објашњење“ сенатског комитета блокира могућност да Русија обнови изградњу БЖРК.

У том истом „објашњењу“ Комитет за иностране послове Сената САД је изјавио, да припремани за ратификацију Споразум СТАРТ-3 ни у чему не ограничава делатност Пентагона на плану развијања ПРО, а ненуклеарни системи наоружања и уопште не потпадају под ограничења. Изјава је скандалозна – она ставља Русију пред чињеницу проширеног и једностраног тумачења Споразума и подвале, ка чему иду САД: Москви се предлаже да пристане на ратификовање неаутентичних текстова.

У одговору на то, Комитет за међународне односе Државне думе је привремено повукао своју препоруку Државној думи да ратификује СТАРТ-3. Шеф Комитета Константин Косачов је изјавио да је потребно поново размотрити питање, уз ангажовање војних експерата. Апсолутно природан корак, али шта у том контексту значи рок који је навео Косачов за ново разматрање питања - две недеље, и његова напомена да ни на који начин не треба доводити у сумњу спремност руске стране да се „изјасни у корист ратификације“? Чему те напомене када је чињеница подвале, иза које очигледно стоји тежња Вашингтрона да се избори за контролу над руским нуклеарним потенцијалом по сваку цену, сама по себи чини проблематичном синхронизацију рада страна за ступање на снагу Споразума СТАРТ-3?

Руски стручњаци не једном су објашњавали, да СТАРТ-3 нема „судбоносни“ карактер, који покушава да му припише администрација САД. Скретана је пажња и на непотребност журбе у вези са тим питањем: до 31. децембра 2012. године на снази је потписани 2002. године Споразум о стратешким офанзивним потенцијалима (СОП).

Већ данас је јасно, да реторици „ресетовања“ Бела кућа прибегава онда, када од Русије добија уступке. Низ уступака америчкој страни је учињено: Русија је одустала од испоруке Ирану зенитно-ракетних комплекса С-300, гласала је за санкције против Техерана, закључила уговор о испоруци 50 авиона Боеинг-737 у вредности од 3,7 милијарди долара. И ако је, имајући до избора 2. новембра довољно могућности за ратификацију, Вашингтон то вукао до задњег тренутка, то значи само једно: од Русије жели још више уступака.

Посебни је аспект узајамна веза Стратешког офанзивног наоружања и Противракетне одбране. Својевремено је приликом разраде пројекта споразума СТАРТ-3, на инсистирање руске стране та узајамна веза била одражена у преамбули документа. Радило се о припреми специјалног споразума, у коме би детаљно биле прописане мере, које омогућавају да се избалансира развој система офанзивног и одбрамбеног оружја ради избегавања да једна од страна стекне одлучујућу супериорност.

И шта?

Неки амерички сенатори, прибојавајући се да ће иза њихових леђа администрација Барака Обаме припремити такав споразум са Русијом, који ће ограничити могућности ПРО САД у замену за споразум о Стратешком офанзивном наоружању, добили су одговор који је распршио њихову бојазан, и то од државног секретара САД Хилари Клинтон и шефа Пентагона Роберта Гејтса: они су у специјалној поруци изнели уверавања, да споразум са Русијом о Стратешком офанзивном наоружању неће сметати Сједињеним Државама у «развијању најефикасније противракетне одбране». А званични представник стејт-департмента Филип Кроули је додао, да САД «не намеравају да закључе са Русијом споразум о противракетној одбрани».

А то, да се никакви преговори о ПРО не воде, потврдио је и министар иностраних послова Руске Федерације, Сергеј Лавров.

Дакле, питање о узајамној вези Стратешког офанзивног наоружања и Противракетне одбране ће одбацити у страну, а ружни политички спектакл у Вашингтону, приређен зарад тога да се од Русије искамче једнострани уступци у сфери одбране и безбедности, наставља се пуном брзином.

(Фонд стратешке културе, 25.11.2010)