Јоханес Хан: Русија је на Балкану само војни, али не и економски фактор

 Русија је на Балкану само војни, али не и економски фактор, сматра европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан.

- Руси нас само мало нервирају и то је већ све што чине“ - рекао је Хан у интервјуу бечком дневнику "„Стандард“" и навео да би ЕУ требало да има више самопуздања, позабави се њиховим утицајем, али не и да стоји као "„зец пред змијом“".

На питање колико је важано да западни Балкан буде мање овисан од руских енергената, Хан је одговорио да је "зависност од руске енергије зачуђујуће ниска".

„- У Србији се ради само о десет одсто укупне потрошње. Ту се више ствара неки имиџ. У Србији је Аустрија највећи инвеститор, инвестирала је четири пута колико су Руси. Русија је само војни, а не и економски фактор и на то мора да се указује - подвлачи он.

Рекао је да забринутост ЕУ на Балкану није присутна због утицаја Русије, већ етничких тензија и нестабилности.

- „Јасно је да нестабилност може бити подстицана и од трећих страна из различитих крајева и канала. То само подстиче даље "домаћу" нестабилност. ЕУ има интерес да у свом непосредном суседству влада стабилност. Због тога ћемо, као ЕУ, независно од политике владе САД да предводимо у бризи за западни Балкан - поручио је Хан.

Без "лајт" чланства у ЕУ

Он је подсетио да је Савет ЕУ, на последњој седници подвукао европску перспективи за земље региона и додао да се осећа обавезу да се лично ангажује како би земљама западног Балкана помогао у достизању тог циља.

Негирао је спекулације да ће бити „лајт чланства“ у ЕУ, додајући да не постоји нити једна иницијатива у том правцу. Све земље западног Балкана, према његовим речима, имају перспективу пуноправног чланства.

- „Када и да ли ће до тога доћи зависи наравно од напретка сваке земље засебно. Ја сам противник Европе са две или више брзина. Разумем да поједини кажу да би требало брже напредовати, али упозораван на опасност да се тако нешто институционализује или учврсти, јер ће онда бити тешко да се то поново промени - указао је он.

Навео је да је Црна Гора отворила 20 поглавља, а Србија осам, док су остале земље региона далеко удаљене од тога.

Црна Гора је, како каже, очигледно стрепила да би могла изгубити предност коју има стварањем заједничког тржишта.

(Танјуг)