Градња.рс: Проглашени победници конкурса урбанистичког решења за споменик и Трг Стефана Немање у Београду

Проглашени су победници конкурса за споменик Стефану Немањи, а првонаграђено решење освојио је тим на челу са професорима из Москве и Београда – скулптор Александар Рукавишњиков и архитекта Петар Арсић, док су као консултанти ангажовани такође московски стручњаци – професор Николај Мухин, уметник и академик Николај Шумаков.

У конкурсној документацији је стајало најпре да фигура која представља Стефана Немању мора бити у духу реализма, а да лик нашег средњовековног владара мора бити у средњим годинама.

Како на сајту градња.рс наводи аутор текста Марко Стојановић, руски аутори су водили рачуна о овим ставкама, али и о целокупном амбијенту, нарочито згради старе железничке станице, као будућој згради Музеја Немањића. Од руских аутора, како каже, није ни очекивао ништа мање од славне руске монументалности.

"Композиција споменика је веома комплексна и концептуално вишеслојна. На први поглед се уочава да статуа нема уобичајени постамент. У овом случају он је замишљен као напукли византијски шлем, који се путем својеврсних кракова ослања на тло, а из којег се, као из изломљене љуске јајета помаља владарско жезло, које такође почива на тлу.

Овим се наглашава континуитет наше културе, која се као феникс рађа из византијске, на коју се најпре Стефан Немања, а затим и његови потомци, у највећој мери ослањају током трајања средњовековне српске државе. Нису нам сачувани подаци како су изгледала жезла наших владара, па је његов изглед у овом случају производ слободно замисли самог скулптора.

Композиција споменика је веома комплексна и концептуално вишеслојна. У овом случају он је замишљен као напукли византијски шлем, који се путем својеврсних кракова ослања на тло, а из којег се, као из изломљене љуске јајета помаља владарско жезло, које такође почива на тлу. Овим се наглашава континуитет наше културе, која се као феникс рађа из византијске

Простор испод византијског шлема, то јест, око жезла замишљен је као саборни простор српског народа, а са његове унутрашње су угравиране сцене из Немањиног живота. Са спољне стране су приказане његове две најзначајније задужбине – црква манастира Студенице и манастир Хиландар.

Сама фигура Стефана Немање била је посебан изазов. За почетак, нигде нису сачувани портрети Стефана Немање из његовог зрелог периода, већ искључиво из монашког живота, када се представља као монах Симеон. Скулптор је по свом нахођењу, али и цртама лица Немањиних потомака, владару подарио одговарајући лик. Његова одећа је профана-владарска, о боку му је опасан мач, јер је пре свега њиме изборена самосталност прве српске државе, док му се у рукама налазе Хиландарски типик и високо подигнути православни крст, као симбол вере и цркве којој је био дубоко посвећен и на коју се највише ослањао током своје владавине. Можда се некоме не допада ова порука, али споменик исказује симбиозу профане и сакралне власти, каква је иначе постојала у средњем веку.

Што се тиче урбанистичког решења трга, оно је у потпуности подређено споменику и згради железничке станице у његовој позадини. Како је у питању споменик и зграда, који су у духу реализма, то јест, академизма, целокупно решење је остварено по принципима централне композиције и симетрије.

Најпре се око споменика простиру концентрични кругови у виду светлости, који симболизују стваралачку енергију коју је одаслао наш велики жупан. Ови кругови се даље претварају у полурадијалну парковску композицију, коју чине травнате површине и пешачке стазе.

Споменик окружују фонтане, а више растиње и дрвеће су помакнути у најдаље зоне полурадијалног простора, како не би заклањали скулпторалну композицију и како би послужили као звучна изолација од околног саобраћаја.

Споменик окружују фонтане, а више растиње и дрвеће су помакнути у најдаље зоне полурадијалног простора, како не би заклањали скулпторалну композицију

Урбанистичко решење у потпуности следи класицистичке предлошке у решавању градских тргова, што је нарочито важно због будућег музеја унутар зграде железничке станице, која је изграђена у духу академизма из друге половине 19. века. Из тих разлога, цела композиција је постављена симетрично, а звездаста силуета коју твори парковска површина директно се позива на монументалне предлошке градских тргова деветнаестовековних светских метропола. Кружни облик трга својим закривљеним фасадама, већ прате околне зграде, које су изграђене у међуратном периоду и које су још тада планиране да гледају на полукружни Вилсонов трг.

Да би се ово решење извело, потребно је у потпуности изместити железничку станицу на нову локацију Прокопа, али и извршити целокупну реконструкцију садашњег трга, по којој је планирано кружно трасирање друмског саобраћаја и могуће истоветно трасирање трамваја", навео је Стојановић и изразио уверење да ће се овај пројекат ускоро реализовати, уколико се реконструкција трга изведе у исто време када и реконструкција Карађорђеве улице.

(Телеграф.рс, градња.рс)