Глас Русије: Европска Унија нема решења за сопствене економске проблеме

У сенци референдума за самоопредељење Шкотске десио се још један врло симптоматичан догађај у судбини Европске уније. Лидери ЕУ су донели коначну одлуку да на неодређено време одложе економски самит који је требало да буде кључан у садашњем полугодишњем председавању Италије.

Званична верзија је преобиман дневни ред. Међутим, у бриселским кулоарима се прича да лидери Европске уније не знају шта даље да раде с европском економијом.

Идеју о томе да се у октобру одржи ванредни самит ЕУ о економским питањима дали су француски председник Франоса Оланд  и италијански премијер Матео Ренци. Они су предложили колегама да размотре перспективе еврозоне које су се погоршале, а посебно проблем незпослености. Најновији подаци агенције Eurostat показују да без обзира на све напоре Европске уније, никако нема напретка у социјално-економској ситуацији. Број незапослених у ЕУ је у јуну износио 25 милиона људи – 10,2%. У поређењу с мајем ситуација се погоршала за 0,1%. Сличан „напредак“ је постигнут и у еврозони – од 11,6% дошло је до 11,5%. Притом је симптоматично да Eurostat не жури да обнародује свежије податке.

Практично, у месту стоји и економски развој еврозоне. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕСР) у свом последњем реферату је економску ситуацију у зони евра назвала „оптерећењем за глобалну економију“ – још већим него што су сукоби у Украјини и на Блиском истоку и неодређеност у вези са Шкотском. Реферат прогнозира да ће БДП еврозоне 2014. године порасти за 0,8%, док је још у мају прогнозиран пораст од 1,2%. Поређења ради, у САД се очекује пораст БДП од 2-2,2%. „Наставак спорог напретка зоне евра представља фактор који изазива највећу забринутост у свим прогнозама,“ – цитира стручњаке ОЕСР агенција AFR. Притом објективно финансијско-економски ризици у Европској унији остају исти, подсетио је за „Росија севодња“ стручњак Института за Европу РАН Владислав Белов:

На светским тржиштима и даље влада несигурност. Дакле, опада спољашња потражња. Притом треба имати у виду да сама европска економија не располаже посебним унутрашњим ресурсима за квалитативну промену ситуације.

Тако да је одлука коју су лидери ЕУ крајем августа донели у вези с тим да се у октобру одржи специјални економски самит, изгледала логично. Међутим, по постојећим информацијама, форум је отказан због крутог става федералног канцелара Ангеле Меркел (Angela Merkel). Она је против мера које су Француска и Италија предложиле у вези с помагањем економском расту и отварању нових радних места пошто ремете принципе буџетске равнотеже. А Брисел себи због политичких разлога не може да дозволи да одржи самит како би посведочио раскол.

Засад Европска унија као једну од кључних мера за борбу против кризе користи „пумпање“ новца у банкарски систем. Европска Централна банка (ЕЦБ) је дала банкама 82,6 милијарди у току реализације прве наменске дугорочне операције рефинансирања (TLTRO). По подацима The Wall Street Journal, EЦБ планира да кроз сличне операције банкама ове године издвоји до 400 милијарди евра. А оваква политика мало одговара циљевима борбе против незапослености, - истакао је начелник департмана за активне операције руске банке „Финансијски стандард“ Роман Андрејев:

Напори које предузима руководство Европске уније засад не наилазе на реалан одјек у друштвеној сфери. Грешка ЕУ се састоји у томе што углавном финансира банке рачунајући на то да ће банке саме кредитирати предузећа, малу и средњу привреду. И да ће то, са своје стране, омогућити проширење делатности и запошљавања људи. Међутим, у садашњим тешким и противречним финансијским условима компаније засад иду путем смањивања трошкова, између осталог, отпуштајући запослене.

Постоји још један разлог због којег руководство Европске уније не жели да покреће финансијско-економска питања. Јер, предмет дискусија ће наизбежно постати и „рат санкција“ против Русије. Тачни губици ЕУ због антируске политике коју јој Вашингтон намеће тек треба да буду оцењени. Стручњаци међународне организације International Trade Center већ говоре о 10 милијарди евра. И низ земаља-чланица ЕУ – Чешка, Словачка, Мађарска, Грчка и Кипар ће на самиту неизбежно поставити питање самоубилачког деловања ЕУ у виду антируског правца.

И руководство Европске уније је узело тајм-аут у опасним питањима. Порт-парол владе Француске Стефан Ле Фол  је дешавања објаснио „питањима времена“: „Италијанска влада је желела да одложи самит због календрских разлога везаних за дневни ред.“ „За то нема других разлога,“ – дипломатски је истакао. Али то је управо онај случај кад политичарима не треба веровати на реч. А што је главно – проблеми европске зоне неће нестати захваљујући „нојевској“ политици ЕУ.

Петар Искендеров

(Глас Русије)