Гардијан: Неопходна реформа ММФ-а

Историјски договор о 1.100 милијарди долара помоћи најсиромашнијим земљама топи се, иако је постигнут пре свега три седмице, пише лондонски дневник "Гардијан". И поред обећања да ће бити флексибилнији према државама које траже позајмице, ММФ задржао стари, лош начин функционисања.

Поводом протеклог заседања Међународног монетарног фонда и светске банке у Вашингтону, лондонски дневник "Гардијан" пише да се историјски договор о 1.100 милијарди долара помоћи најугроженијим земљама топи, иако је постигнут пре свега три седмице.

Лист истиче да је ММФ на лондонском самиту групе 20 најразвијенијих и земаља у брзом економском успону био главни добитник, са 750 милијарди долара обећаних средстава, али се брзо испоставило да око те суме нема договора.

"Гардијан" наводи да је од три главна донатора само Јапан "искијао" сто милијарди долара, док САД и ЕУ још нису ни у фази "исписивања чекова".

Кашњење у издвајању новца за ове намене није, међутим, толико важно колико је битан изостанак било каквог трага реформе ММФ која је требало да се обави истовремено са указивањем наведене помоћи.

Промена садашњег начина функционисања рада ММФ -а није, дакле, у изгледу, пише "Гардијан" уз напомену да на такав закључак упућује и став представника Белгије на јуче завршеном пролећном заседању Фонда који је оценио да је актуелна структура те међународне финансијске организације "атрактивна".

Такав став Белгије није за чуђење јер та чланица ЕУ са бруто домаћим производом упола нижим у односу на Јужну Кореју има 50 одсто више гласачких права у ММФ-у.

ММФ је, како оцењује "Гардијан", задражао стари, лош, начин функционисања и поред обећања да ће организација бити флексибилнија према земљама које од ње траже зајмове.

Обећана попустљивост ММФ-а према најугроженијим земљама, попут Пакистана и афричких држава, се за сада се не види јер Фонд од њих тражи да усред кризе смањују јавну потрошњу, а тиме и социјалне издатке, указује "Гардијан".

(РТС)