Филип Шварм: Весић "ускликнуо" с љубављу - Вучић као Свети Сава?!

На врху табеле шампионата Србије за Првог полтрона влада мртва трка. Иако највише рангиране дијеле нијансе, замјеник градоначелника Београда Горан Весић упорно плијени пажњу својим брижљиво припремљеним наступима. Прошле године је образа тврђег од најтврђег ђона и без имало пијетета према трагично убијеном премијеру, изједначио Александра Вучића и Зорана Ђинђића. Данас наставља у овом већ традиционалном стилу успоређујући предсједника Србије са Светим Савом.

Шта још рећи осим да Весић располаже ријетко виђеним спојем одсуства било каквог стида и моралног компаса на чему му жестоко може позавидјети сваки полтрон достојан тог имена. Наиме, до сада ником од њих није пало на памет да стави знак једнакости између свеца и актуалног шефа државе, ауторитарног реал-политичара. Овдје није у питању само вријеђање и саблажњивање вјерника, него и силовање елементарне истине.

У најкраћем, Свети Сава је мирио завађену браћу, ширио образовање, јачао моћ и углед државе Немањића – и да не набрајамо даље. На другој страни, Вучић неуморно дијели и свађа грађане, понижава стручњаке и просвјетне раднике, према велесилама се поставља као њихов колонијални управник Србије, систематски разара институције унутар земље...

Ама, Весићу, ништа ту није ни налик, а камоли исто! Какву то црну "Савину дипломатију успостављања контаката" води Вучић. Зар Србија није посвађана са готово свим државама бивше Југославије? Да нема косовског проблема и мигрантске кризе, тко би се из Европе и развијеног свијета бактао са напредњачким режимом? Сматра ли итко озбиљан да привођење грађана да аплаудирају Владимиру Путину пред Храмом Светог Саве или подилажење Си Ђинпингу читањем текста на кинеском са "идиота" представља ишта осим дипломатске бламаже и тешке међународне спрдње?

О историјској улози Светог Саве говоре његови несумњиви успјеси. Заузврат, све чиме се Вучић може похвалити јесу искључиво Потемкинова села склепана у ружичастим режимским медијима. Истини и пристојности ту одавно нема мјеста, захваљујући увелико и замјенику градоначелника Београда. Јер, једино што њега брине јесте само како да избије на чело трке за Првог полтрона. У том правцу, није незамисливо да Весић уз Карађорађа и Милоша Обреновића, прогласи и Вучића за твораца модрене Србије, још већег и заслужнијег од поменуте двојице. Њему ништа му није тешко и гадно. Напротив.