Фахри Муслиу: САД и ЕУ коначни схватиле да морају да убрзају решење односа Косова и Србије зарад својих интереса и на добробит грађана. Александра Вучића никад нисам срео

 "Наравно да није први пут, јер се моје име по разним медијима и код грађана на целом Балкану провлачи већ 13 година, као оне шпанске или турске ТВ серије, а по свему судећи неће бити ни последњи пут. Моје име и новинарски углед сада користи србијански режим, приписујући опозицији да је тако зла и да на монструозан начин напада председника", рекао је у интервјуу за Ал Јазееру Фахри Муслиу, албански новинар.

А председник Вучић је реаговао на неке клевете опскурних портала и за неколико дана моје име је споменуо неколико пута на неким ТВ наступима, указује.

„Касније се појављивао и неки видео снимак са његовим оцем, не знам из ког разлога. Тај снимак кружи по друштвеним мрежама и порталима, а Вучић доказује како ја нисам његов отац, што је покренуо лавину реакција у Србији и на Косову, па и по целом балканском простору“, додаје он за Ал Јазееру.

Како каже, „најодвратнија је била нека писана изјава“ шефа кабинета председнице Косова на платфоми X, што су пренели готово сви медији на Косову. На то је било оштрих реакција једног колеге и неких других јавних личности који су тражили његову оставку, а веома оштро, подужим текстом на Фацебооку, реаговала је и његова ћерка, која је новинарка.

Била је, додаје, монструозна изјава и једне особе са Косова на ТВ Топ Неwс из Тиране. То је, заправо, атмосфера коју је изазвало понављање клевете.

„Говорити о нечијем националном пореклу, ко му је отац или мајка и тражити да се то утврди ДНК анализом, правити од тога национално питање – доказ је менталног стања и фрустрације људи и друштва у целини. То се догађа у Србији, на Косову, а, гле чуда, и у Албанији, што је доказ да ти људи и даље живе у некаквим племенским односима по дефиницији крви и тла“, каже Муслиу.

Каже да Александра Вучића никад није срео:

„Једино што сам пре неколико година тражио неколико пута, преко његове службе за контакте са медијима, да ме прими како бисмо разговарали о тој клевети, али само сам једном добио одговор да ‘председник не може да ме прими, јер је јако заузет’“.

„Понављам, познајем његову мајку Ангелину, од 1985. или 1986. као и на десетине колегиница, новинарки из целе бивше државе, кад смо се први пут срели у Скупштини СФР Југославије или Србије, одакле смо извештавали као дописници, она за РТВ Нови Сад, а ја за приштински дневник Рилиндја. То дружење у скупштинама је трајало све до распада бивше Југославије и формирања нове Савезне републике Југославије.

Она је била једна отмена жена, васпитана и културна, права професионална новинарка, искрена колегиница и друг, добра супруга и јако посвећена мајка. И жао ми је што и она, под старе дане, доживела такве трауме од нечасних људи, којима није до истине и чињеница“, наводи Муслиу.

Истиче да никада није радио на Телевизији Србије, нити у Танјугу, а неко чак, каже, спомиње да је у Београд дошао 1968. године.

„А истина је следећа, коју понављам по ко зна који пут, иако чињенице појединцима и неким медијима, а да не говорим о друштвеним мрежама, нису битне. После завршетка гимназије, јуна 1967. године, 1. новембра почео сам да радим као учитељ у Основној школи ’29. Новембар’ у селу Бродосавце, општина Драгаш. У њој сам радио до краја новембра 1969, кад сам отишао у ЈНА.

Након одслужења војног рока 28. априла 1971. наставио сам да радим у истој школи, све до половине октобра 1972. године, када сам дошао у Београд на студије. У београдској Градској чистоћи сам 1. новембра 1972. засновао радни однос као физички радник, у кући сам оставио супругу са бебом од шест месеци и стару мајку.

И како сад ја могу да будем отац Александра Вучића који је рођен 5. марта 1970. године?“, пита.

Муслиу каже да је због својих ставова често на мети дежурних патриота и критичара свега постојећег, који то чине због неких ситних личних интереса и укључе се у жестоке кампање, не бирајући срадства, због чега плаћам високу цену.

Када је реч о данашњем односу Србије и Косова, Муслиу каже да су најбољи доказ тих односа понашања политичара, грађана и медија са једне и друге стране.

„И након 24 године од завршетка рата односи се нису поправили, штавише, дистанца и мржња су се продубиле. Пре извесног времена имали смо и упад терористичке групе на територију Косова, у манастир Бањска, зарад ‘одбране Срба’. Тада је погинуло неколико људи.

Кад политичари који су у стању да реше неспоразуме, оптужују једни друге и изјављују да немају поверење или лажу о томе да они други желе рат… Због тога не треба очекивати ништа добро“.

Сматра да су Европска унија, а и цела западна заједница, показале немоћнима да убрзају тај процес те да су САД и ЕУ коначни схватиле да морају да убрзају решење тих односа зарад својих интереса и на добробит грађана Косова и Србије.

На питање да ли, како се често тврди ради за БИА, односно раније Државну безбедност, па за Сигурими, указује да то говоре такозвани експерти, свезналице.

„Да сам сарадник УДБ-е јер сам живео дуго у Београду говоре неки Албанци са Косова, али и из северне Македоније, душебризници своје нације која је њима главни идентитет, јер немају свој лични и професионални па се покривају нацијом.

А да сам био сарадник и високи официр албанског Сигуримија који је по задатку послат у Београд, говорио је на некој ТВ емисији познати фолирант и бивши сурадник ДБ-а, Дејан Лучић који је ‘70-их и ‘80-их година, за рачун Службе, пратио “непријатељско” деловање косовске дијаспоре по Европи.

Он је чак у тој ТВ емисији, чији снимак кружи на YоуТубеу, рекао како је служба узела узорке из моје чаше из које сам пио воду у неком локалу и на основу ДНК анализе дошла до закључка да сам ја “отац Александра Вучића”.

А ја на те њихове тврдње, закључује Муслиу, одговарам да радим за оне службе које плаћају више, а то су ЦИА, МОСАД, МИ 6.

(Н1-Al Džazira)