Европу плаши најезда имиграната

Долазак више од 5.000 имиграната на острво Лампедуза оставиће последице широм Европе, упозорава италијански министар полиције

Опседнута дужничком кризом у свом дворишту, Европска унија се ових дана суочила са немилим притиском туђе сиротиње на својим јужним границама. Након јануарске „јасмин револуције” у Тунису, прошлог викенда више од 5.000 северноафричких избеглица препловило је 110 километара Средоземног мора и искрцало се на италијанском острву Лампедуза (6.000 становника).

Да ли ће успешније северно крило бриселске фамилије – поводом „инвазије на Лампедузу” – оставити свој југ на цедилу?

„Италија је остала усамљена. Европа не предузима ништа поводом `библијске кризе` на Лампедузи. О себичној ЕУ мислим све најгоре”, огорчено је коментарисао равнодушност ЕУ италијански министар унутрашњих послова Роберто Марони поводом првих вести о викенд таласу афричких избеглица.

„Магреб је на ивици експлозије. Током 2011. предвиђамо долазак око 80.000 илегалних имиграната у Италију из те земље”, проценио је Марони.

„Нема шансе да ће Француска прихватити иједног туниског имигранта који је стигао на Лампедузу”, коментарисао је француски министар Ерик Бресон вест да већина пристиглих избеглица на мајушно италијанско острво прижељкује бољу будућност у Француској.

Немачка канцеларка Ангела Меркел била је једнако недвосмислена. „Не могу сви Тунишани који напуштају домовину, да замишљају како им је место у Европи”, оценила је, упркос позивима немачке опозиције да се надошле избеглице равномерно распореде по ЕУ.

Привредно посустало јужно крило еврозоне, посебно Грчка у коју је само лане пристигло 138.000 илегалних имиграната, већ је на својој кожи осетило мањак емпатије богатијег остатка „Блока 27”.

Наиме, од избијања грчке дужничке кризе у јесен 2009. године, бриселска фамилија показала је да су споне солидарности унутар фамилије, више него крхке кад појединим рођацима озбиљно понестане пара.

Маратонска дводневна дебата министара финансија ЕУ о увећању спасилачког фонда за посустале економије еврозоне завршила се у уторак вече без икакве формалне одлуке, упркос све бруталнијем притиску међународних берзи на Грчку да „што пре” преструктурише спољни дуг, и Португала да (након Ирске) затражи спољну финансијску помоћ – од ММФ-а.

Неодређени закључак са састанка европских министара финансија сустигао је извештај о стопи привредног раста у ЕУ у последњем кварталу 2010. године који указује да је Европа из рецесије изашла рачвасто, на два колосека. Док рецимо Аустрија и Холандија бележе робусни опоравак привреде крајем 2010, Грчка, Италија, Шпанија и Португал региструју различите стопе стрмоглавог економског минуса.

Економски све сиромашније јужно крило еврозоне (Грчка и Италија посебно) данас се суочава са плимом имиграната из Северне Африке, подстакнутих народним устанцима у Магребу.

Шта треба да ради осиромашена Грчка са хиљаду надирућих илегалних имиграната из Магреба, Ирака, Авганистана? Где Италија треба да смести најављених 80.000 имиграната који – по процени министра Маронија – пристижу ове године на Апенинско полуострво.

ЕУ сада обећава непрецизирану новчану помоћ Италији поводом кризе на Лампедузи, као и трупе пограничне агенције за борбу против имиграната, сарадњу са Тунисом око избеглица... У Бриселу признају да – све времешнија фамилија нема јединствену имиграциону политику.

Грчка у међувремену најављује дизање зида дуж копнене границе са Турском, плутајуће сабирне центре за избеглице, и уводи полицијско идентификовање свих путника на домаћим трајектима...

Министар унутрашњих послова Роберто Марони тврди да ће талас избеглица у Италију након револуције у Тунису, одјекнути надалеко широм Европе.

(Политика)