Хроника

Европски парламент усвојио Резолуцију о проширењу ЕУ. У делу Резолуције о Србији тражи се да се земља "усагласи за спољном политиком ЕУ и да уведе санкције Русији"

Штампа
среда, 23. новембар 2022.

 Већином гласова у Европском парламенту је усвојена Резолуција о проширењу ЕУ, којом се закључује да је проширење најефикаснија спољна политика ЕУ и да је тај процес инвестиција у просперитет континента. Од Србије се тражи да се усагласи са спољном политиком Уније.

Резолуција, чији аутор је хрватски посланик Тонино Пицула, усвојена је на пленарној седници Европског парламента са 502 гласа "за", док је 75 посланика гласало против, а 61 је био уздржан.

У делу Резолуције о Србији тражи се да се земља усагласи за спољном политиком Уније и да уведе санкције против Русије.

Амандманом који је усвојен предвиђено је да се преиспита финансијска помоћ Србији, "како би се осигурало да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима".

Амандманом се предвиђа да уколико санкције Русији не буду уведене, Србија не би требало да напредује на европском путу.

У току дебате комесар за проширење Оливер Вархеји прецизирао је да треба позвати Србију да покаже напредак у демократији, владавини права и прихвати вредности и приоритете Уније.

Додао је и да ЕУ треба да "преиспита сва средства ЕУ за Србију у том светлу, посебно све пројекте који се финансирају у оквиру Економског и инвестицијског плана за Западни Балкан, како би се осигурало да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима и интересима ЕУ".

Вархеји је рекао и да је заједничка спољна политика постала веома важна у току рата у Украјини, али да брзина преговора са земљама Западног Балкана остаје базирана на напретку у темељним поглављима преговора за чланство.

У тексту Резолуције се још препоручује земљама чланицама да прекину застој и умор од проширења и да оживе процес.

Резолуција предлаже Унији да изради нову стратегију проширења, да дефинише јасно своје циљеве у проширењу и да примени институционалне европске реформе као што је укидање једногласности при пријему нових земаља чланица.

Како се каже, посебно зато што је ЕУ дала статус кандидата Украјини и Молдавији и тиме отворила процес проширења ка Источном партнерству.

Владавина права треба да буде центар процеса, а свака земља кандидат треба да буде оцењена према њеним личним заслугама, пише у документу.

Нова стратегија треба да да "јасне рокове за завршетак преговора за чланство на крају ове деценије. Увести гласање са квалификованом већином за почетак преговора, као и за отварање и затварање поглавља. Коначна одлука треба да буде донета једногласно, али овакав начин би дао кредибилитет процесу и показао да неки проблеми могу бити решени преко преговора за чланство. Ми не смемо да губимо време", нагласио је Пицула у образлажући током дебате која се одржала синоћ на пленарној сесији ЕП.

Резолуција предлаже фазни пријем земаља кандидата у европске политике, иницијативе и јединствено тржиште, укључујући приступ до европских фондова, што би дозволило грађанима да осете користи чланства у току процеса преговора.

Резолуције Европског парламента нису правно обавезујуће ни за земље чланице, ни за остале европске институције.

(РТС)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]