Емисија „(Ре)конструкција“: Професори права Весна Ракић Водинелић и Миодраг Јовановић - Вучић крши Устав, прекорачујући своја овлашћења; Тома Фила: То је нова нормалност да се људи мешају у све и свашта

Професори права Весна Ракић Водинелић и Миодраг Јовановић сагласни су да председник Србије Александар Вучић крши Устав, прекорачујући своја овлашћења. У емисији "(Ре)конструкција" адвокат и посланик Тома Фила не види у поступцима председника кршење Устава и то је за њега нова нормалност "да се људи мешају у све и свашта". Адвокат Владимир Тодорић каже да је на делу потпуно поништавање институција. Професор ФОН-а Владимир Обрадовић, коментаришући испуњавање жеља грађанима на позив председника, каже да је то ријалити, а да је Вучић подигао грађење култа личности у недостижне висине.

Како је могуће да је „најбољи студент Правног факултета“ заборавио одредбе Устава Републике Србије? Да ли ће сутра, као кошаркашки тренер, учити децу да је у тој игри баш све дозвољено? Колико се сада заиграо својим овлашћењима и где нас то тачно води?

Позив за емисију је, подсетимо, прво упућен преседнику Србије Александру Вучићу.

Професор Правног факултета Миодраг Јовановић каже да је на питање да ли председник Србије крши Устав и своја овлашћења лако одговорити. „Ја сам практиковао и још увек то чиним, да са студентима вежбам из ових лоших примера из свакодневног живота. Дао сам вежбу студентима прве године да препознају случајеве недозовљених притисака на правосуђе и идентификовали су не мали број таквих случајева из медија и нажалост ту је практично кључни актер, по правилу, био председник државе… Мислим да је и сам председник Србије свестан да на свакодневној основи излази из властитих уставних овлашћења“, каже. Углавном ради оно што су послови Владе, додаје.

Професорка Правног факултета у пензији Весна Ракић Водинелић, која је предавала Вучићу, каже да је – колико зна – уредно долазио на испите. „Али нисмо имали прилике да га видимо у директном сучељавању од кад је постао председник Републике, али и раније“, каже професорка, оцењујући да председник више воли да разговара у двоје и са својим истомишљеницима. Наводи да је код ње добио „10 без коске“… „А шта је од тада урадио са правном каријером – не знам, нема трагова о његовој правној каријери“, наглашава.

Сматра да је председник више пута прекршио Устав, јер је прекорачио своја овлашћења али и улазио у овлашћења Владе.

Ракић Водинелић оцењује да се Вучић уплиће у оно што је ексклузивна надлежност правосуђа – било судства или тужилаштва. Још док је био први потпредседник Владе на томе је стекао невероватну популарност, каже професорка подсећајући на случај Мишковић. „Он је био тај који је објавио да је (Мишковић) у притвору, за које кривично дело треба да одговара, иако није за то био овлашћен – никад није био члан правосуђа нити је обављао правосудну власт. Када је постао председник државе – он перманентно на различите начине крши Устав и нарочито воли да се меша у овлашћења судске власти и јавних тужилаца“, каже.

Каже да председник сваки пут кад се појави, готово свакодневно, излази из својих овлашћења. „Има драстичних ствари, сви смо чули за случај Станике Глигоријевић – он је јавно, пред целокупном публиком, изјавио да је видео тај видео, последњих минута живота Станике Глигоријевић, да је он грозан и ужасан, да нико не треба да га види, али да је спреман да га стави на располагање надлежним органима и родбини, а то није урадио. Кад је био упитан где је тај снимак и зашто га није дао суду – он је рекао да то више није у његовом поседу“, подсетила је. Суд је, подсећамо, донео пресуде без дела снимка. „Прикривање доказа и отежавање доказивања би имало елементе кривичног дела ако би се показала намера да се опструише судски поступак. Нису сви захвати његови у правосуђе једнаке тежине, али овај јесте велике тежине“, истакла је.

Она је подсетила кад је Вучић махао папирима БИА који су носили ознаку службене тајне и говорио шта се у тим папирима налази. Кад је упитан да ли је са тих папира скинута ознака да је службена тајна у питању, он је рекао да јесте тог дана, баш пре него што је ујутро изашао да објасни о чему се ради, подсетила је.

„Мало модернији“

Фила сматра да у наступима председника нема кршења Устава. Наводи да су данас политичари „мало модернији“. „Погледајте (Доналда) Трампа, (Емануела) Макрона, сваког другог – сви се мешају у правосуђе, машу разноразним папирима. Ради оно исто што раде и други“, сматра он. На питање да ли је, на пример, Вучић требало да види та два минута (у вези са смрћу Станике Глигоријевић) и уопште снимак безбедносне камере, Фила каже – вероватно је у питању радозналост. Где видите ви та два минута у његовом говору, злонамерни сте, каже Фила, тврдећи да је суд видео  снимак који је видео и Вучић. Упитан по ком основу може да види председник, а не породица, адвокат или судија, он каже – одакле знате да постоји нешто што је он видео, а није видела породица, на шта је новинарка Н1 одговорила да га је лично питала зашто то није предао суду, да је одговорио – нико ми није тражио.

Ракић Водинелић каже да ниједан шеф државе не сме да се уплиће у судска овлашћења. Полиграф није доказно средство, али Вучић нам је рекао и да је Милан Радоичић прошао полиграф и да није убио Оливера Ивановића и то је било пре него што је тужилац на Косову одустао од оптужнице, подсетила је професорка и на тај случај.

„То нису модерни политичари, то су популистички политичари и то је то непрестано заклањење за вољом народа, као да Устав ничему не служи, као да Устав управо не постоји да зауздава исту ту политичку већину и да успоставља контролу шта ће носиоци власти у држави радити“, навео је проф. Јовановић.

Објаснио је и зашто се Устава треба држати: „Он последња брана једној потпуно разобрученој власти, која очигледно, на сваком кораку, показује да једино што је интересује јесте да се заклања иза воље грађана. Та воља је нека четвртина популације Србије, то је отприлике бројчано стање тренутно… Кажем, то ни на који начин не може бити критеријум за ове приче. Ако Устав јасно и гласно каже шта су надлежности сваке од грана власти, и ако забрањује било какав утицај других носилаца власти на рад правосудних органа –  па не може радозналост првог човека државе да буде оправдање за то што се он уплиће у полицијске, истражне, тужилачке и судске радње“, нагласио је професор Јовановић.

„Ауторитаризам у странци се претвара у ауторитаризам у држави“

Весна Ракић Водинелић каже да у Уставу постоји одредба да политичке странке не могу вршити власт непосредно – нити државну власт могу да подреде себи и да та одредба треба да спречи једнопартизам, „који готово да га сада и имамо у скупштини, а у сваком случају је једноумна скупштина“, али и да спречи странке ауторитарног типа. „Јер се ауторитаризам у политичкој странци претвара у ауторитаризам у држави. Потпуно је јасно да је Вучић моћан председник странке. У његовој странци нема демократије, нема ни у другим странкама али у најмањој мери демократије има у СНС, и то се онда одражава и на демократичност и ауторитарност власти коју Вучић без икаквих оклевања промовише у многим својим потезима, пре свега што прекорачује велики број својих овлашћења. С тим је повезано још једно уставно начело – забране сукоба интереса. Поготово за председника постоји одредба – нико не сме вршити државну или јавну функцију, ако је то у супротности са неким његовим пословним, професионалним и приватним интересима“, каже, додајући да кад се мисли на приватни интерес мисли се и на партикуларни, односно страначки. То питање се поставило и за време власти Бориса Тадића, додаје.

Фила је, осврћући се на то, рекао да је лично мишљења да би Вучић требало да поднесе оставку на функцију председника странке.

Проф. Јовановић каже да они који располажу таквом фактичком моћи, какву има Вучић, да је то још јачи разлог да се слепо држе Устава, „јер је то начин да пошаље поруку да политичка елита мора да зна где су јој границе и место“, а оне су, како истиче, одређене Уставом, као највишим актом државе.

„Што се помињу уџерице у Савамали? Па помињу се јер је реч о праву на приватну својину. Знате, ако једном једно од светих таквих права прекршите на такав начин, то онда може сваком да се деси“, истиче професор.

Или – додаје гост Н1 – „нико није одреаговао или демантовао да су се службеници БИА  појавили на аеродрому код неког човека који је на Твитеру позивао да се опсује Вучић, испитују га два, три сата, прете му. „То су ствари које задиру у темељна права и слободе, то су ствари против којих ми, као правници, морамо да устајемо непрестано“, рекао је професор.

На питање да ли је добро за правосуђе што се председник меша у рад правосуђа, Тома Фила каже да мисли да је то нова нормалност, „да се људи мешају у све и свашта“. Он сматра да се председник не меша у правосуђе „то кад исприча причу, то је полиција, није правосуђе“. „У полицију се меша, дотле“, каже. Фила сматра да на тај начин не утиче на рад правосуђа.

Случај Беливук и „лимитирана истрага“

Проф. Јовановић каже да, с једне стране, постоји јасна брига и потреба јавности да сазна о оваквим крупним стварима основне информације, али ово што се дешавало, каже, апсолутно није примерен начин како се води истрага.

„Ово што се дешава је једна врста матрице у којој живимо – где је нека врста медијског линча за одговарајући судски поступак који ће довести до правоснажне пресуде. Од 2000. па наовамо нико од политичких структура и елита није одговарао ни за шта. И ниједан од тих поступака које се воде у медијској сфери – овај је лопов, овај је оно, ово – нема свој адекватан судски епилог и то је оно што нас забрињава“, навео је гост Н1, подсећајући на случај Космајац.

Адвокат Владимир Тодорић, који заступа мајке младића које је убио Беливуков клан – Мару Халабрин и Сању Михајловић, каже да је само коментарисање и презентовање доказног материјала у истражном поступку је недозвољено. Питање и како су списи тужилаштва дошли до њих (Вулина, Вучића) да би били презентовани у једној емисији, истичући да су ти материјали означени ознаком строго поверљиво. Тодорић наводи да се касније из оптужнице сазнало да је те снимке радила БИА. То значи да су те снимке радили истражни органи у току кривичних дела, да та кривична дела нису прекинута, односно да није извршен претрес, и да смо тек месецима касније имали ситуацију да је полиција ушла у кућу и имала велике проблеме у налажењу доказа, подсећа адвокат.

Тодорић каже да смо имали презентацију испоставе нарко-картела који је имао од 2014. до 2019. године имао своје људе у полицији и да смо имали јавну презентацију доказа и коментаре новинара блиског режиму, што, како истиче, тужиоца ставља у незгодан положај. Јер, како каже, тужилац је очигледно био под притиском да те доказе и преда, што ставља знак питања и на његову самосталност у овом поступку, додаје.

„Ово личи на ситуацију када се једна криминална група обрачунава са другом, и када једна другој сукобљавају различите доказе – једна напада другу Јовањицом, друга Крушиком, па са Беливуковом групом итд. То је један вихор од смећа, који ће, док се не заврши, имати доста разарајући ефекат по наше правосуђе“, рекао је Тодорић.

Каже да је на делу потпуно поништавање институција. „Човек који је представник извршне власти оптужује, доноси пресуде, утврђује ко је крив, ко није, тај човек је цео Кризни штаб, набавља респираторе – имамо Устав само да бисмо рекли да га имамо“, каже Тодорић.

Он наводи да две године нестају људи са улица Београда и да нико није реаговао. Сматра да је оптужница против Беливука „доста лимитирана, као и истрага“… „Не само по питању повезаности ове групе са врхом власти него и у погледу убистава које је извршила“, истакао је.

Ракић Водинелић, говорећи о том цурењу података из полиције и БИА, каже да се сви ти подаци процесуирању кроз таблоидно суђење и да то, уз импулс председника, постаје некако главно суђење. Мисли да ће суђење Беливуку бити јавно. Она поставља питање како је дошао тај материјал до Вучића: „За које уставно овлашћење је њему потребно да добије ове фоографије и да их показује најширој јавности?“

Дезавуисан рад тужилаштва

Проф. Јовановић каже да све то дезавуише и рад полиције и тужилаштва, а врши притисак на судове од којих се очекује нека врста одлуке. Оваквим поступцима се тужилаштву рад отежава, истиче професор.

На питање да ли је Владимир Ђукановић, посланик СНС, председник Одбора за правосуђе и члан ВСС, а бранилац је првооптуженог у случају „Јовањица“ Предрага Колувије, Фила каже да није у сукобу интереса, јер је предвиђено аутоматски да председник Одбора буде и члан ВСС. Професор Јовановић каже да то јесте тачно, али да Ђукановић не би требало да узме такав случај. И Фила наводи, упитан о томе, да га он лично не би узео да је у тој позицији.

Испуњење жеља на позив

Професор Факултета организационих наука Владимир Обрадовић, осврћући се на то што председник Вучић јавно решава проблеме грађана – када ће и да ли ће шта изграђено и слично, каже да је Вучић подигао грађење култа личности у недостижне висине, што је, додаје, започео Тадић.

Није добро да се у телевизијском програму уживо решавају проблеми путева, обилазница, тунела, кад ће да се заврши и слично, рекао је професор додајући да такве ствари држава треба системски да реши, и да је ово све – ријалити. О томе свему треба да одлучује Влада у сагласности са парламентом – требало би да имамо државне планове за које министарство направи план рада за наредну годину и предложи буџет за ту годину и парламент га усвоји, наводи професор. Не може министар финансија да одређује на шта ће да даје паре или неће, рекао је коментаришући то што председник Вучић позове министра и он му одобри захтеве.

Куда идемо и са променама Устава?

Посланик СПС Тома Фила, као члан Одбора за уставна питања и законодавство, каже да је највише био против тога да 11 људи бира судије, а не Скупштина, кад су у питању амандмани. Сматра да би било боље да скупштина једном изабере судије, а да се после не меша ни у шта, али наводи да то није успело, да је прегласан. Заступао сам ставове адвокатских комора, ставио сам и замерку што се адвокатура и не помиње у тим амандманима, додао је. Ова Скупштина је оваква једноумна, мислим да нисам задовољан што сам у тој Скупштини таквој, додао је.

Ипак каже: „Све што је Венецијанска комисија тражила, прихватили смо“. Друштво судија је изашло и рекло да су задовољни променама, написано је да је суд независан, каже он. Наводи – то ће гарантовано проћи у Скупштини, па иде на референдум. „Ту смо запели, јер Закон о референдуму Венецијанска комисија није прихватила – да није добар“, преноси. Он је уверен да тим решењима „Народна скупштина и Влада немају везе са правосуђем“.

(Н1)