Дража Петровић: Како најлакше постати Дража Михаиловић

Уважено уредништво портала Пинк.рс и поштована управо Компаније Пинк интернатионал д.о.о,

Увек сам говорио да у папазјанији вашег информативног програма и просветитељске улоге у српском друштву има свега и свачега, те да што каже наш народ – „фале само мртви четници“ – али смо коначно дочекали и њихову појаву. Наиме, један од необавештених који се обавештавају преко вас указао ми је да је на вашем порталу у недељу изашла вест са насловом: „ЈЕДАН ДЕО ЖИВОТА ДРАЖЕ ПЕТРОВИЋА И ДАЉЕ ЈЕ МИСТЕРИЈА! Био је заљубљен у жену свог најбољег друга, али ЈЕДНО ПИСМО СВЕ ОТКРИВА!“

Био сам одушевљен насловом, јер људи највише воле да сазнају за мистерије сопственог живота за које ни они не знају, нарочито на сајту Пинка, затим на телевизији Пинк, у угледном Информеру, и када Далабу Ј. Вучићевић, скраћено ДЈВ, упадне у неки јутарњи програм ко пуштен с ланца где га сачека неки масовни водитељ ко (от)пуштен са Студија Б.

Тако се пар пута десило да Далабу Ј. Вучићевић, скраћено ДЈВ, ко пуштен с ланца, у вашем јутарњем програму прича како смо он и ја на Равној Гори једном приликом певали „најгоре“ четничке песме, мада с описаним Ј. Вучићевићем никада нисам био на Равној Гори, нити сам са њим било шта певао икада у животу, ни „Ринге ринге раја“ ни „Дуни ветре са Неретве“ ни „Хигхwаy то хелл“, дакле, буквално ништа, али демантовати ваше омиљено јутарње страшило је исто као када би Ивица и Марица послали деманти на писање Браће Грим.

Онда је поменути јутарњи историчар без ланца причао да сам се лично баш њему хвалио како сам име добио по Дражи Михаиловићу, мада мени Дража није име, већ надимак, а име Драгољуб сам иначе добио по стрицу, рођеном брату мог оца, који је погинуо у саобраћајној несрећи месец дана пре него сам се родио.

Временом, захваљујући овом вашем мом личном антибиографу, почео је да ми скаче рејтинг међу четницима свих српских земаља, стално ме тапшу по рамену и воде на јагњетину, Вук Драшковић ме зове бар једном месечно да пита како сам, сваки амерички амбасадор ми дискретно намигује, а слутим да је то зато јер је Далабу Ј. Вучићевић гарантовано негде причао да смо он и ја, сем певања „најгорих“ четничких песама по Равној Гори, својеручно спасавали америчке пилоте у Прањанима, током Другог светског рата, када се обојица још нисмо ни родили… То, наравно, нема никакве везе, пошто је акценат Далабуове приче увек на историјској фактографији, а мање на логици.

Све ми, дакле, боље иде од када сам постао угледни четник, тако да овом приликом молим уредништво вашег портала да никако не исправља грешку у наслову: „ЈЕДАН ДЕО ЖИВОТА ДРАЖЕ ПЕТРОВИЋА И ДАЉЕ ЈЕ МИСТЕРИЈА! Био је заљубљен у жену свог најбољег друга, али ЈЕДНО ПИСМО СВЕ ОТКРИВА!“, који се налази изнад текста о љубавним авантурама Драже Михаиловића и испод слике Драже Михаиловића, јер последњих дана све више људи ме поздравља по улици, баке падају у несвест, а пензионери вриште од среће, питајући се: „Где ли су овог ископали?“