Дојче веле: Република Херцег-Босна - Хрватски или антихрватски пројекат?

И након 22 године од оснивања Хрватске Републике Херцег-Босна, одговори на питање да је ли то био исправан или погрешан политички пут тадашњег хрватског политичког руководства, дијаметрално су супротни.

Око Херцег-Босне и данас се често „ломе копља“ – не само између Бошњака и Срба с једне и Хрвата с друге стране, већ и између самих Хрвата. Чињеница је да је више од 350.000 Хрвата ван њених граница у последњем рату избегло, да је скоро целокупно њено руководство оптужено и неправоснажно осуђено пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу, а Херцег-Босни ставља се на терет и тешка стигма: удружени злочиначки подухват и прогон нехрвата с њеног подручја.

Херцег-Босне данас званично нема, али је и данас врло жива у хрватском политичком вокабулару, нарочито током предизборних кампања.

Предлог међународне заједнице

Владимир Шољић, председник удружења Главног већа Хрватска Заједница Херцег-Босна (ХЗХБ) и некадашњи министар одбране Хрватске Републике Херцег-Босне (ХРХБ), тврди да Херцег-Босна није била „хрватски изум“, да је она била нужност у одбрани Хрвата од агресије и предлог међународне администрације. „Срби су то урадили с тзв. српским аутономним областима (САО), а Бошњаци преко муслиманских националних већа и Патриотске лиге која је била војно крило СДА. Прихваеањем предлога међународне заједнице да се БиХ уреди као унија три републике, ХЗХБ је донела одлуку о оснивању ХРХБ“, каже Шољић за ДW.

За супротна мишљења Шољић каже: „То су они који Хрвате не желе да виде равноправне. Та намера умотана је у 'демократску форму' тзв. грађанске у суштини великобошњачке опције. Чим Хрвати искажу захтев за једнакоправност, противници једнакоправности то представе као даљу поделу БиХ и стварање трећег ентитета“, закључује Шољић.

Зубак: Било је застрањивања

И Крешимир Зубак, некада председник и министар ХРХБ, као и први председник Федерације БиХ и први хрватски члан Председништва БиХ, сматра да је Херцег-Босна била гаранција за опстанак Хрвата на подручју БиХ.

„Хрвати нису имали гаранције за развој политичког субјективитета у БиХ јер им то нису гарантовале тадашње институције и било је неопходно да се самоорганизујемо у Херцег-Босну. Било је и застрањивања у функционисању због којих су неки одговарали, али то не доводи у питање потребу за њеним формирањем“, каже Зубак за ДW, закључујући да је Херцег-Босна сачувала интегритет и субјективитет Хрвата и била у функцији очувања БиХ од поделе.

Он подсећа и да Бошњаци нису гајили превелике наде када је реч о тадашњим државним институцијама и да су се организовали у Патриотској лиги, војно-политичкој организацији која и сада постоји.

Ловреновић: Антихрватски пројекат

Но, историчар из БиХ Дубравко Ловреновић не дели Шољићево и Зубаково мишљење и за Херцег-Босну каже да је „творевина“ која није донела ништа позитивно. „Не би требало заборавити да је један од политичких циљева Хрватске Републике Херцег-Босне било прикључење одређених делова БиХ Републици Хрватској“, закључује Ловреновић за ДW. Он оцењује да се пројекат Херцег-Босне показао као антихрватски и највећи промашај у новијој историји Хрвата.

„За Херцег-Босну веже се и један од највећих историјских егзодуса хрватског становништва. Нажалост, бојим се да данас у хрватском политичком естаблишменту у БиХ, укључујући и Католичку цркву, нема ни минимума критичке свести који би о томе проговорио критички и ствари барем покушао да усмери у другом правцу, закључује Ловреновић.

Суочавање с чињеницама

Стјепан Кљујић, ратни члан Председништва БиХ и бивши председник странке ХДЗ БиХ, каже да је стварање Херцег-Босне био велики пропуст хрватске политике. Он тврди да је постојала алтернатива.

„На Председништву је усвојено име Оружане снаге БиХ, у којем је, поред Територијалне обране, касније Армије БиХ, требало да се укључи ХВО и ХОС. Ми смо створили фронт за одбрану БиХ, а то значи и Хрватске. Али, председник Туђман је имао фикс-идеју о подели БиХ, Срби су стварањем САО Крајине почели разарање БиХ, а херцеговачка струја која није била службена у руководству ХДЗ-а БиХ, самоиницијативно је направила Херцег-Босну, тобоже у циљу заштите хрватског народа. Није требало бити видовит и закључити да је то био подстицај српској политици у дисолуцији БиХ као државе“, каже Кљујић за ДW.

Он закључује да су Хрвати у БиХ тиме остали без својих великих економских, политичких и културних потенцијала ван њених граница – у Сарајеву, Тузли, Зеници, Бихаћу и Бањалуци – али и демантује да је стварању Херцег-Босне претходила подршка међународне администрације.

„Вацлав Хавел говорио ми је зар нисмо могли уверити Туђмана да је пружањем руке Милошевићу амнестирао Србију као агресора. Највећа несреће хрватског народа био је договор у Карађорђеву, затим сукоб с Муслиманима и на крају у том сукобу брутална ствар – рушење Старог моста које ће оставити трајну срамоту на хрватском народу“, сматра Кљујић. Његов закључак је: суочавање с чињеницама.

„Лако је било седети у Грудама, јести прстаце, пити вино и ратовати с туђом децом. Мора се признати да су на челу Херцег-Босне били политички патуљци, многи уцењени. Зато смо данас губитници, иако смо добили референдум, били жртве и дали највећи допринос обрани БиХ. Морамо се суочити с тим чињеницама.“

Но, како се чини, на суочавање с чињеницама мало ко је спреман.

(Дојче веле)