Дмитриј Медведев: Не желимо да Источно партнерство буде против Русије

Челници Русије и Уније разматрали су сарадњу у области енергетике, економску кризу и европску безбедносну архитектуру.

Криза је негативно утицала на привредне односе Москве и Брисела, а вредност међусобне трговинске размене је, према подацима Европске комисије, у прва два овогодишња месеца 38 одсто мања него у истом прошлогодишњем раздобљу, преносе медији.

Руски председник Дмитриј Медведев је на самиту изразио и забринутост због корака Уније у правцу унапређења односа са земљима попут Украјине и Грузије, рекавши да се такве ситуације "не смеју користити против Русије".

Медведев је додао и да не жели да програм ЕУ "Источно партнерство" охрабри, како се изразио, "склоност ка антируском ставу у неким земљама":

"Оно што нас, искрено говорећи, донекле забрињава је што се од стране неких земаља то партнерство доживљава као партнерство против Русије. Када ово кажем, никако немам у виду руководство Европске уније и наше партнере који су овде присутни, али мислим на друге земље. У сваком случају не желимо да се Источно партнерство претвори у партнерство против Русије", рекао је он.

Чешки председник Вацлав Клаус је рекао новинарима да је Унија током самита пружила уверавања Русији да "Источно партнерство" никако није уперено против Москве.

Русија је предложила да се недоумице отклоне тако што би се потписао нови споразум о европској безбедности; гости из ЕУ су одговорили да је та идеја занимљива и да ће је размотрити.

У односима Русије и ЕУ неизбежна тема је била и енергетика - у Европи су још увек свежа сећања на јануар, када се део источне Европе смрзавао јер је руски гас пресушио због спора између Русије и Украјине, преко које огромна већина руских енергената путује до Европе.

Поставља се, стога, питање може ли Русија да гарантује да се то неће поновити? Не може, одговорио је изричито новинарма председник Медведев, и објаснио да није сигуран да ће Украјина, суочена са последицама светске економске и финансијске кризе, бити у стању да плати за испоруке руског гаса:

"На нашој страни нема никаквих проблема. Код нас је све уреду. Што се тиче поштовања наших обавеза у вези са испорукама гаса, потребно је да уверавања пруже они који су дужни да плате за гас. На том плану имамо прилику да заиста сарадјујемо. Разговарао сам о томе са нашим партнерима и предложио им да још једном погледају каква је ситуација са дистрибуцијом гаса у Украјини", рекао је он.

Украјина би, изгледа, заиста могла да има проблем - већ је затражила зајам од Русије како би могла да плати руски гас.

Руси кажу да су спремни да изадју у сусрет, али да желе да у кредитирању Украјине учествује и Европска унија, будући да њена енергетска безбедност зависи од чистих рачуна између Москве и Кијева.

Европљани се о тој идеји за сада нису изјаснили, а председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо поновио је познати начелни став:

"Мислим да је најважнија политичка воља свих страна да сарадјују како би се избегло понављање такве кризе. То сам рекао и током састанка. Надамо се да ће и Русија и Украјина учинити све што могу како се не би десило да последице сносе европски потрошачи, који нису одговорни за те проблеме."

Самит се, све у свему, завршио без претерано опипљивих резултата; за новинаре је једно од најзанимљивијих питања било зашто су у Москви одлучили да лидере Европске уније угосте на крајњем истоку Русије, свега пар десетина километара од кинеске границе.

Спекулише се да су Руси Европљане хтели да подсете на две ствари - прво, да је Русија огромна земља и друго, да се граничи са Кином, којој такодје може да продаје нафту и гас уколико Европљани наставе да се жале да превише зависе од руских енергената.

"Да бисмо успоставили партнерске, свеобухватне односе, потребно је да Европска унија схвати како је Русија организована, са каквим се тешкоћама суочава и каквим предностима располаже", рекао је уочи самита руски председник Дмитриј Медведев.

(BBC)