Демостат: "Део грађана још увек верује да је агресија Русије у Украјини оправдана"

Годину дана од почетка рата у Украјини, у Србији је и даље веома јака "пропутиновска" и "антизападна" пропаганда због које део грађана још увек верује да је агресија Русије у суседној земљи оправдана и легитимна, пише истраживачко-издавачки центар Демостат.

Демостат наводи да је у Србији приметан раст „антиукрајинског“ наратива, као и ширење разних стереотипа, и да је то посебно приметно од анексије Крима 2014. године.

Према њиховим речима, лажни наративи о Украјини ширили су се у српским медијима и на друштвеним мрежама и пре него што је Русија напала Украјину 24. фебруара прошле године.

„Од тога да је Украјина починила геноцид, до навода да је у украјинској политици и друштву раширен нацизам који подржавају власти у Кијеву, све у циљу глорификације Русије и дискредитације Украјине“, пише тај цантар.

Демостат, са друге стране, у тексту наводи неколико чињеница које се тичу односа Срба и Украјинаца, а које се, како тврде, прикривају јер не иду у прилог пропаганди која за циљ има обликовање перцепције грађана.

Они наводе да је Украјина једна од ретких европских земаља која није признала независност Косова, што је убрзо након проглашења независности рекао тадашњи председник Виктор Јушченко, наглашавајући да је тај став заснован на националним интересима те земље и међународном праву.

Након захтева појединих украјинских посланика да се призна независност Косова, украјински парламент се од тога оградио, а амбасада Украјине у Србији саопштила да је добро познат принципијелни став те земље о њеном односу према територијалном интегритету и суверенитету Србије.

Демостат наводи и да је Украјина међу првима, 25. марта 1999. године, осудила НАТО бомбардовање СР Југославије, које је почело дан раније.

Бомбардовање су осудили и тадашњи председник Украјине Леонид Кучма, премијер Валериј Пустовиотенко, као и председник парламента.

Тај истраживачко-издавачки центар пише и да су Србија и Украјина „савезнице по губитку територије“, наводећи да је Украјина у фебруару 2014. године остала без Крима, за чије је припајање са Русијом гласало 97 одсто изашлих становника те области на референдуму.

У тексту се додаје и да су у операцијама ослобађања Београда и Србије од нацистичке Немачке 1944. године, учествовале и снаге Трећег и Другог украјинског фронта, које су биле у Црвеној армији.

Током Београдске офанзиве, како наводи Демостат, јединице Трећег и Другог украјинског фронта, од којих су 65 до 70 одсто били Украјинци, изгубиле су више од 18.000 људи.