Центар за евроатлантске студије: „У Србији и Црној Гори у бомбардовању укупно погинуло 275 људи, 180 цивила и 90 војника, а на Косову 484 људи“

 Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) из Београда позива све релевантне домаће и стране актере и медије у Србији, Црној Гори и на Косову да поводом седамнаестогодишњице НАТО бомбардовања СРЈ, укажу пијетет према жртвама тако што ће користити до сада најтачније бројке до којих је дошао НВО Фонд за хуманитарно право у својој бази података “Косовска књига памћења” из 2015. године.

У споменутој бази података се могу наћи ови подаци за број погинулих од НАТО бомбардовања: У Србији (без Косова) и Црној Гори је од бомбардовања НАТО снага живот изгубило 275 људи, и то: 180 цивила, 90 припадника Војске Југославије (ВЈ), пет припадника МУП-а Србије. Осим троје држављана Кине, сви остали су били држављани СРЈ. На Косову је живот изгубило 484 људи, и то: 267 цивила (209 албанских и 58 неалбанских), 171 припадник ВЈ, 20 припадника МУП Србије и 26 припадника ОВК (19 од 26 припадника ОВК страдало је у НАТО бомбардовању КПЗ Дубрава код Истока).

Фонд је користио две методе за изградњу базе података: узимање изјава и проверу података поређењем са другим изворима, те анализу документа класификовањем изјава, фотографија, медијских прилога, личних докумената и судских докумената. Подсећамо да су рад Фонда на овој бази података похвалили светски стручњаци попут Патрик Бала из Групе за анализу података о људским правима и Мајкла Шпагат, професор економије на Ројал Халовеј Универзитету у Лондону.

Њихова анализа Фондове методологије показала је да свака пријављена смрт има више од 10 извора и да је свака смрт истражена до детаља. "Готово све жртве су забележене", рекао је Бал.

Надаље, у Србији се много мање говори о чињници да је од почетка 1998. до краја 2000. године у сукобима на Косову погинуло укупно око 13.500 људи, од чега око 10.800 Албанаца, 2.200 Срба и око 500 Рома и других неалбанаца. О овом контексту се у Србији много мање прича, и поред масовних гробница косовских Албанаца откривених на територји уже Србије, за које скоро нико пред домаћим судовима још није одговарао.

ЦЕАС се слаже са оценом Извршне директорке ФХП Сандре Орловић да је током 2014. и 2015. године настављен тренд малог броја оптужења, уз повећан број недовољно припремљених оптужница, оборених првостепених пресуда и изостанак судских поступака против високорангираних починилаца. Избор новог тужиоца за ратне злочине био је нетранспарентан, са недовољно јасним критеријумима за избор и подложним политичком утицају.

ЦЕАС поздравља чињеницу да је Влада Србије у фебруару 2016. усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина и нада се да ће је институције Србије коначно почети спроводити у доброј вери.

ЦЕАС, такође, поздравља чињеницу да је косовска председница Атифете Јахјага недавно ратификовала међународни споразум са Холандијом о организацији институције Специјалног суда Косова који је измештен у Холандију, чиме је Косово испунило своје међународне обавезе у вези са оснивањем Специјалног суда.

ЦЕАС сматра недговорним позиве да се регион окрене у будућности ако они подразумевају престанак, занемаривање значаја или опструкциу суђења за ратне злочине.

Имајући у виду велике терористичке нападе у нашем окружењу, ЦЕАС позива будућу владу Србије да међу своје приоритете уврсти реформу система безбедности, пре свега откљањање дефицита у демократској контроли над системом, на које је указао и Заштитник грађана у свом годишњем извештају за 2015. годину, усвајање нове стратегије националне безбедности, у складу са Бриселским споразумом, ЕУ интеграцијама и Индивидуалним акционим планом партнерства са НАТО, као на наставак формирања чврстог политичко нормативног оквира са ЕУ, НАТО и регионалним партнерима који би систему безбедности Србије дао могућност да додатно допринесе у заједничким напорима у борби против тероризма и других безбедносних изазова.

(ЦЕАС)