Борис Тадић: Вучић би био први председник Србије који иде у приватну посету Јасеновцу, јер ниједан председник у такву посету не би ишао приватно

Односи између Србије и Хрватске у протеклој деценији су у талачком положају интереса власти у Србији, али и у Хрватској, да производњом вештачких тензија скупљају најопасније поене на домаћем терену. Обе стране свакако доприносе томе, јер свака квазипатриотска представа увек мора имати партнера у другој, наводно супротстављеној страни. Хрватска је и овај пут пропустила прилику да адекватном реакцијом онемогући Вучићу овај театар, каже за Данас Борис Тадић, бивши председник Србије и лидер СДС, коментаришући тензије око забране председнику Сбије да посети Јасеновац.

Да ли су неповратно нарушени ионако климави односи између Србије и Хрватске?

Верујем да не постоје неповратно нарушени односи међу државама и зато сам као председник Србије иницирао и спроводио пројекат регионалног помирења. Баш као што су и у Милошевићево време и време мог мандата односи Србије и Хрватске осликавали наше вредности и политике, тако је и данас. Вучићева изјава да он мисли да до помирења не може доћи и да оно није реално, говори да је на власти данас исти онај Вучић који је био и деведесетих година.

Враћамо ли се у деведесете године?

Уводи се опасан дискурс мржње поново у српско-хрватске односе, од којих зависи мир у региону. Вучић отворено каже да би се понашао исто као Хрватска коју критикује и да разуме “зашто га мрзе”. Од регионалног помирења, дошли смо до тога да председник Србије имплицитно оптужује оне који иду у Хрватску на летовање и да говори да се поноси тиме што он никада није хтео тамо да иде на море. Говори да њему није до мора, већ до Јасеновца на начин који поручује да сви који иду у Хрватску на море, не поштују Јасеновац, што је бласфемија.

Да ли је било неопходно да председник државе сада подиже температуру око Јасеновца и уласка у Хрватску и да се, како Ви кажете, буса у патриотске груди?

Очигледно да му јесте било неопходно, иначе не би најављивао громогласно како ће бити “први председник Србије који ће посетити Јасеновац”, а онда када на то добије очекивану ноту, да диже нову драму како му се то забрањује. Иначе, једно је у свему томе свакако истина - Вучић би заиста и био први председник Србије који иде у приватну посету Јасеновцу, јер свакако ниједан председник у такву посету не би и није ишао приватно. Мада не знам која је то приватна посета која се најављује у медијима и на коју је планирао да иде са камерама.

Зар Хрватска није погрешила што му није омогућила ту посету, када је већ то толико пута тражио?

Није погрешила реагујући на очигледно кршење протокола, али јесте зато што није недвосмислено подвукла да је председник Србије добродошао уколико посета буде организована по утврђеној процедури и протоколу. То је не само дипломатско, већ и безбедносно питање. Сетите се шта се десило током његове посете Сребреници. И зато је зарад мира и добрих међусуседских односа потребно разликовати реакције на Александра Вучића као појединца и на председника Србије као институцију. Ја као председник Србије нисам имао никакав проблем када сам одавао пошту жртвама у Јадовну или Вуковару, на територији Хрватске, нити у Сребреници, нити на било ком другом месту страдања. Али моја целокупна лична политичка историја је историја борбе за помирење и развој политичке културе. Док је Вучић позивао на “сто муслимана за једног Србина”, ја сам посветио живот борби против таквих режима који су нас увек гурали у ратове, сукобе и цивилизацијско и економско назадовање.

Колико су уобичајене приватне посете државника некој другој земљи и да ли сте Ви имали неку такву посету?

Прво, битно је да разјаснимо да не постоји “приватна” посета председника једне државе другој у смислу заобилажења процедуре. Не може председник државе неку посету просто да прогласи приватном и да тиме онда правда одлазак на територију друге државе мимо процедура. Ретко сам као председник државе напуштао земљу из приватних разлога, али никада мимо утврђених правила, која се односе на поштовање не само државе у коју идете, већ и своје државе. Вучић износи ових дана бесмислице како таква правила не постоје и скандалозно је што пореди посете градоначелника неких места у Хрватској са посетом председника државе. Тај протокол је неписано правило, које сваки цивилизовани државник поштује, а у контексту питања безбедности то улази и у домен кршења закона.

Због Ваше изјаве да забрињава Вучићева потреба да историја почиње од њега, премијерка Брнабић Вас је оптужила за “антисрпско деловање”?

Премијерка врло брзо напредује од полуусмених, до радикалски врло усмених изјава. Оптужбе које је упутила на мој рачун, без икакве одговорности о могућим последицама тако тешких оптужби, су класични радикалски наратив, због ког управо Вучић и има проблем када одлази у већину земаља региона. Тешко је градити добре међусуседске односе уколико су на власти у државама региона они чије политичко деловање се повезује са страдањима из деведесетих. Те ране је потребно зацељивати, јер су још увек врло живе у колективном сећању и сећању породица страдалих, ма које нације и вере они били. А Вучићева политичка историја је управо историја провоцирања и то се не може поништити никаквим политичким маркетингом, нити декларативним политичким заокретом.

Ви тврдите да сте били и у Јасеновцу, али и у Јадовну, али људи из власти наводе да сте побркали ствари и да нисте макли даље од Доње Градине, која и није Хрватска.

То је посебно језива изјава, којом режим шаље поруку да Доња Градина, као највећа масовна гробница логорашког комплекса Јасеновац, није Јасеновац само зато што није на територији Хрватске и да за њих убијени у Доњој Градини нису јасеновачке жртве. Управо они су побркали назив логора и назив географског места. Уосталом, ја сам као председник државе без икаквих проблема званично одавао почаст жртвама нашег и других народа и на територији Хрватске. А мерећи на такав начин значај жртава територијом на којој им одајемо почаст, заправо се цео регион враћа у дискурс који је и довео до тих жртава. Иначе, апсолутно се залажем за то да се председнику Србије мора дозволити да на сваком месту може да ода почаст жртвама, али и за поштовање процедура које то подразумева.

Колико је подизање тензије око Јасеновца затамњивање пада украјинског авиона у Грчкој, због ког су Грци уложили протесну ноту?

Тензије свакако нису подигнуте због тога, већ због прикривања много већих ствари, али је режиму добро дошло временско подударање та два догађаја. А питање пада авиона је веома значајно јер је поново отворило тему Тешићевог пословања и криминала који ова власт спроводи и дозвољава већ деценију. Подсећавам вас да годинама указујем на везе Тешића и режима и упозоравам на последице тога по безбедност и међународни углед Србије. Овај режим се све време највишим националним интересима одужује својим финансијерима, баш као и подржаваоцима из међународне заједнице.

Заслужује ли српска јавност да зна ко су трговци оружја, да ли је оно транспортовано за Бангладеш или Украјину и може ли тиме да се свира крај нашој војној неутралности?

Апсолутно заслужује, поготово јер је наша земља била и на листи ФАТФ због таквих деловања. Али истините информације не можемо да очекујемо од овог режима. Не знам да ли може да се свира крај војној неутралности, али још важније од тога је што је у Србији одавно одсвиран крај правној држави и борби против криминала.

Очекујете ли да ће се нешто променити уласком опозиције у парламент, која би требало да буде коректор власти? Или ће један човек и даље да одлучује о свему?

Не очекујем ништа боље, будући да је управо тај исти човек директно и индиректно одлучио о саставу и овог парламента. Уосталом, како очекивати боље када у парламент улази опозиција која је бојкотовала прошле изборе, а сада у далеко горим околностима том истом парламенту даје легитимитет. Ако сам у протеклих неколико година и морао да указујем на неке штетне факторе и процесе у опозицији који спречавају смену овог режима, мислим да је сада већ то свима јасно и да ни не мора више да се додатно појашњава.

Кажете да су вас најбруталније оптуживали 2014. године због одласка на консултације поводом формирања владе, а сада су ти исти прихватили позив. На кога мислите и зар не треба разговарати на нивоу институција?

Мислим пре свега наравно на Драгана Ђиласа, а њему свакако 2014. то питање нисте поставили. Те 2014. године је још увек постојала нада се се одржи култура институционалног дијалога и само због тога сам прихватио позив на те консултације. Врло брзо је демократија урушена до те мере, да је та нада нестала. И зато сам након следећих избора 2016. године одбио позив на консултације. Међутим, 2014. сам од стране Ђиласа оптуживан да сам напустио ДС да бих ушао у власт са Вучићем и да сам његов привезак. Такве оптужбе је наставио да упућује од тада до сада готово свим опозиционим лидерима. Етикете “издајништва” које је лепио преко медијске контроле, преко својих послушника или лично су уништиле потпуно и ДС, а и целу опозицију. То уништавање је започео нападима на мене. Подсећам и да је уједињење опозиције пред ове изборе разорио под изговором да неће да сарађује са онима који су предложили представнике за надзорна тела за контролу избора, јер тиме дају легитимитет овом режиму. Да би само неколико дана након избора он дао највећи могући легитимитет и Вучићу и његовом изборном резултату. Подсећам вас да сам под тим оптужбама 2014. године тврдио да би и Ђилас прихватио тај позив чим би га добио. И ево тако је и било. Сматрам да будућност Србије зависи кључно од огољавања процеса који су се дешавали у опозицији и улоге у томе сваког од нас. И само зато од те истине нећу одустати никада.

Разговарала: Мирјана Р. Миленковић

(Данас)