Фигаро: Све дубљи економски јаз између севера и југа у ЕУ

Јаз између богатих и сиромашних земаља у Европској унији се продубио од почетка кризе 2008, сиромашне земље југа постале су још сиромашније у односу на држава централне и северне Европе, наводи се у студији истраживачког центра Франс Стратежи.

Истовремено, у периоду између 2008. и 2013. стопа запослености у Немачкој код радно способног становништва старости од 20 до 64 године порасла је са 74 одсто на 77 процената. Исти случај је и у Аустрији и Луксембургу.

На другој страни континента, ситуација је обрнута. У Грчкој је стопа запослености пала са 66 на 53 одсто, у Шпанији са 68,5 на 58,6 одсто, у Португалији са 65 на 73 одсто, преноси лист Фигаро.

Крајем 2014. године, стопа незапослености у ЕУ кретала се од пет одсто у Немачкој до 25,7 одсто у Грчкој.

Од 2008. до 2013. број сиромашних је такође драстистично повећан на југу континтета. У Грчкој је повећан са три милиона на 3,9 милиона грађана, што је 30 одсто популације, у Шпанији са 11,1 милиона на 12,6 миллиона, а у Италији са 15 милиона на 17,3 милиона.

Источна Европа, која је избегла дужничку кризу, боље се снашла. У већини тих земаља стопа незапослености је стагнирала а сиромаштво је смањено.

Наиме, у периоду од 2008. до 2013. број сиромашних у Пољској је смањен са 11,5 милиона на 9,7 милиона грађана а у Румунији са 9,4 милиона на 8,6 милиона.

Француска је у "златној средини". Стопа запослености је порасла, али само са 69,6 на 70,4 одсто, док је број сиромашних незнато повећан, са 11,1 на 11,2 милиона.

У студији се наводи да смањење јаза у богатству између севера и југа у ЕУ, које је забележено измедју 2000. и 2008, није било одрживо.

Управо у том периоду плате и социјални расходи су повећани у Шпанији, Португалији и Грчкој без истовременог раста продуктивности. Конкуретност ових земаља је деградирана, што је био један од главних окидача за настанак кризе.

Економисти Франс Стратежија страхују да политике буџетске штедње не погоршају ситуацију, јер су земље јужне Европе спровеле структурне рефоме на тржишту рада и пензионог осигурања. Такође, резови који су направљени у здравству и образовању од 2008. до 2012. године резултирали су тиме да су трошкови по детету у Грчкој смањени за седам одсто а у Шпанији за четири одсто.

У посматраном раздобљу је повећан и број Грка којима је била потребна лекарска помоћ или преглед а нису имали здравствено осигурање, и то са 5,4 одсто на осам процената.

Земље јужне Европе су такође изложене великом одливу људских ресурса, што такође онемогућава знатнији привредни опоравак.

У сваком случају, циљеви који су 2010. усвојени за земље ЕУ за период до 2020. у погледу смањења сиромаштва и раста запослености, врло вероватно да неће бити достигнути, наводи се у извештају, у којем се подсећа да је раст животног стандарда био један од главних циљева европске творевине.

(Блиц)