Блиц: Хрватска отима српску имовину на приморју - присвојили 3 милијарде евра

 "Подизали смо кредите, градили хотеле на Хрватском приморју. Сада је тамо наша имовина чија је тржишна вредност 35 милиона евра, а са којом не располажемо. И ником ништа! Упркос доказима о власништву, данас обијамо прагове суда у Стразбуру, тражећи да вратимо само оно што нам припада. Без резултата - каже за "Блиц" Радомир Подинић, председник Надзорног одбора "Младост Туриста" из Београда.

Жалба Уједињеним нацијама

Борба да добију оно што им припада траје годинама. Безуспешно, иако постоји међународни споразум између бивших република СФРЈ, сукцесора. Кап у чаши жучи, прелила је одлука хрватског сабора по којој ће та имовина бити отуђена и дата у закуп трећим лицима на 30 година, уз могућност да је касније и откупе.

Србија због свега овога спрема заједнички одговор ресорних министарстава који ће бити упућен Уједињеним нацијама, а како би заштитила своје компаније. То је покушај и намера Удружења "Одузета имовина".

"Нашу имовину узели су Хрвати"

"Младост Турист" између осталог има имовину у Трпњу, у Башким водама и Тијесном поред Водица. Има, а заправо нема. У Башким водама, хотел је купио Украјинац, а од оног у Тијесном општина је направила школу и спортски центар.

- Борили смо се правно, прво преко судова у Хрватској и ништа нисмо успели осам година. Онда смо решили да правду потражимо у Стразбуру, али и тамо имамо потешкоћа, а време пролази. У међувремену наша имовину Хрватска је пребацила у државну својину - указује Радомир Подинић.

Према пропису који је усвојио хрватски сабор, имовина компанија из бивших југословенских република са којима Загреб није потписао билатералне споразуме, а која је и даље у друштвеном власништву, моћи ће да буде дата на управљање другима на период од 30 година.

То би подразумевало не само коришћење туђе имовине које су српске фирме купиле или градиле сопственим новцем, већ и могућност њиховог откупа.

Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова истиче да је наша земља урадила све што је до ње, и да јој не преостаје ништа друго него да се обрати Уједињеним нацијама, које су гарант споразума о сукцесији.

- Надлежна министарства спремају заједнички одговор који ће бити упућен УН - истиче Одаловић.

Тражили правду од ЕУ до НВО

Како би заштитили своју имовину, 28 правних лица из Србије и БиХ формирало је заједничко удружење "Одузета имовина".

Како каже председник тог удружења, адвокат Зоран Ристић, циљ је да заједничким снагама, користећи правне и политичке инструменте, остваре права на повраћај сопствене имовине. Удружење је већ послало писмо свим релевантним институцијама Европске уније, Уједињеним нацијама и невладиним организацијама које штите људска права, међу којима је и "Хуман Ригхтс Wатцх.

У писму их упозоравају са оним што се тренутно дешава у Хрватској.

- Појединачна борба оштећених фирми са органима Хрватске трајала је пуних 18 година. Удружење је основано да би надлежни органи и политичке институције принудили Хрватску да поштује елементарне норме владавине права - каже Ристић.

Он изражава дубоку забринутост због начина на који је Сабор усвојио поменути закон, а посебно с обзиром на то да је велики део некретнина већ отуђен.

- Опште позната чињеница је да Хрватска није хтела да потпише билатералне споразуме везане за спровођење Анекса Г, док Република Србија поштује исти анекс Споразума о сукцесији што је и доказала судском праксом у виду пресуде тужиоца "Електропромет Загреб" - каже Зоран Ристић.

Фирме из Србије које потражују имовину у Хрватској

На удару новог закона у Хрватској наћи ће се одмаралишта, пословни простори и станови најмање 180 предузећа из Србије, а међу њима су и добро познате велике компаније и банке, као и неке веома успешне фирме у доба СФРЈ: НИС, Генеx, Зептер интернатионал, Тигар, новосадски хотел Путник, Вино Жупа, Инеx, ЕИ Ниш, панчевачка Утва, Таркет из Бачке Паланке, Симпо из Врања, Металац из Горњег Милановца, ПИК Бечеј, Пионир и Кекец из Суботице, Први мај из Пирота, Беобанка у стечају, Инвестбанка у стечају, Робне куће Београд, Царнеx, Сартид Југометал, Винарија Чока, Неопланта, Ливница Кикинда, зрењанински Шинвоз, Инвестбанка, Новосадска односно Ерсте банка, беочински Лафарге, Витал из Врбаса, Клуз, Политика, 29. новембар, Штампа, Житопромет, Машинопромет, Кристал, Житко Бачка Топола, Галовица, ТП Челик...

(Блиц)