Биљана Плавшић: Само желим да ме сви забораве!

Биљана Плавшић, бивша председница РС, која се пре нешто мање од годину дана вратила из Шведске где је одлежала осмогодишњу хашку казну за злочине против човечности, каже да јој је једина жеља да је сви забораве и да старачке дане проведе у миру и у кругу најближих пријатеља и породице. Плавшићка тврди да су је „погрешно и злонамерно интерпретиране изјаве коштале осам година живота"!

Плавшићева, која након изласка из шведског затвора „Хинсенберг" већину времена проводи у свом стану у Београду, у Катанићевој улици на Врачару, у ексклузивном интервјуу за Пресс РС открива да је недавно добила приватну поруку од једног бившег војника ВРС, због чије је изјаве у јавности и пред Хашким судом представљена као криминалац и ратни злочинац!

- У Хагу сам суђена и осуђена због речи које нису потекле из мојих уста. Моја наводна, фамозна изјава како у рату „може погинути и шест милиона Срба, али ће преосталих шест живети у слободној српској држави", потпуно је истргнута из контекста и, што је најгоре, уопште није моја - тврди Плавшићева.

Тврдите да је та изјава послужила Хашком суду као несумњив доказ да сте били део „удруженог злочиначког подухвата" и непоправљиви српски ултранационалиста?

- Баш тако. У Хагу ми нису судили због некаквог криминалног дела које сам починила, нису имали неки компромитујући потпис или наредбу коју сам издала и тиме повредила хуманитарно и ратно право. Нико из суда и тужилаштва није ми отворено рекао: „Госпођо Плавшић, теретимо вас да сте урадили то и то".

Зашто се онда та изјава више од 15 година везује за вас?

- Прича о мојој изјави да немам ништа против тога да погине шест милиона Срба, ако бисмо тиме остварили своје националне циљеве, тенденциозно и злонамерно је медијски експлоатисана за време Милошевићевог режима, иако ја такву изјаву никад нисам дала.

Хоћете да кажете да вам је неко ту изјаву ставио у уста?

- Знате како је до тога дошло. Свима у РС добро је познато да сам углавном била ангажована на хуманитарном раду, обилазила сам и помагала рањене српске борце и војнике на фронту. Једном приликом отишла сам у посету рањеним борцима који су се лечили у Сланкамену, Соко Бањи и Мелемцима. Приликом разговора с тим несрећницима, један од војника, који је у борби остао без обе ноге, рекао ми је те фамозне речи које сам после неколико дана, приликом гостовања у једној радио-емисији, на питање новинара шта поручују борци с фронта, пренела као импресије и запажања војника с којим сам разговарала.

Само сте пренели речи војника који је тешко страдао у рату?

- Управо тако. Међутим, Милошевићев режим и медијска машинерија ту изјаву су експлоатисали до бесвести представљајући је као моје речи! Следећих дана та изјава је сваког дана бола очи с првих страна „Политике" и многих других новина. Све до данас опстала је лаж да та изјава потиче од мене.

Да ли сте покушали да пронађете војника који вам је то рекао?

- Веровали или не, пре нека два месеца посетио ме је пријатељ који ми је донео фотографију човека без ногу и испричао ми да се ради баш о том рањенику којег сам посетила у Сланкамену! Тај човек ми је поручио да је управо он изрекао речи због којих су мени судили, те да му је неописиво жао због свега што сам прошла ни крива ни дужна.

У јавности се појавила вест да пишете књигу о процесу који се против вас водио у Хагу и затворским данима у Шведској?

- Тачно је да пишем књигу у којој ћу детаљно описати све што ми се дешавало. Познато је да сам особа која нема длаке на језику и у књизи ћу описати све страхоте, лажи и подметања која сам доживела последњих година. Надам се да ћу ускоро прикупити сав потребан материјал и заинтересованим читаоцима успети да дочарам део пакла кроз који сам прошла.

Да ли вам ово признање представља неку сатисфакцију?

- Нико не може ни да замисли колико сам јада и мука преживела због те изјаве. То вам једноставно не могу описати! Коме сад треба да се правдам и објашњавам да ми је тај несрећни рањеник послао своју слику и поручио ми да је он човек који је изрекао оне речи?

Непосредно након повратка у Београд изјавили сте да једино желите мир. Да ли сте дефинитивно завршили с политичким и јавним деловањем?

– Верујте да бих највише волела да ме људи потпуно забораве. Управо из тог разлога у последње време не дајем никакве изјаве, јер ме је напросто заболела глава од свих ствари које су ми се дешавале у последњих десетак година. Одржавам контакте једино с људима с којима сам се увек дружила, блиском родбином и пријатељима.

(Прес)