"Батут" поводом Светског дана борбе против АИДС-а: У Србији 2.843 особе имају дијагностиковану ХИВ инфекцију

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", поводом 1. децембра Светског дана борбе против ХИВ/АИДС, саопштио је да у Србији тренутно живе 2.843 особе којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да још око 400 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом.

Из Батута наводе да су од почетка епидемије, 1985. године, закључно са новембром 2020. године у Србији регистроване 4.123 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2.047 особа оболело од АИДС-а, док је 1.280 особа инфицираних ХИВ-ом преминуло.

Њих 1.159 преминуло је од АИДС-а, док је још 121 особа умрла од болести или стања која нису повезана са овом инфекцијом.

У овој години 55 новорегистрованих инфекција

"У периоду јануар–новембар 2020. године новодијагностиковано је 55 особа инфицираних ХИВ-ом, што је троструко мање него у истом периоду прошле године када је било 175 особа. Регистровано је 17 пута више мушкараца у односу на жене", наводи се у саопштењу Института.

Највећи број новодијагностикованих особа (77,5 процената) узраста од 20 до 49 година. Најмлађа особа којој је дијагностикована ХИВ инфекција има 19, а најстарија 76 година

Њихови подаци показују и да је највећи број новодијагностикованих особа, њих 77,5 процената инфицираних ХИВ-ом, узраста 20–49 година. Најмлађа особа којој је дијагностикована ХИВ инфекција има 19 година, а најстарија 76 година.

"У односу на начин трансмисије, код 54 особе ХИВ је пренешен сексуалним односом без кондома, 98 одсто свих пријављених случајева од којих је 47 мушкараца који су пријавили ризичне сексуалне односе са другим мушкарцима, МСМ, 87 одсто свих особа са познатим начином трансмисије", саопштили су из Батута.

У истом периоду, код 10 особа је новодијагностификован АИДС, док су четири особе умрле од АИДС-а, што је пет пута мање оболелих и четири пута мање умрлих у поређењу са истим периодом 2019. године.

ХИВ инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише умножавање вируса

У саопштењу се наводи да је, као и у свету, и у нашој земљи ХИВ инфекција хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише умножавање ХИВ-а.

"У Србији ХИВ позитивне особе имају могућност да након завршене дијагностике започну одмах лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате", истакли су.

Високоактивна антиретровирусна терапија (ХААРТ) је доступна и бесплатна од 1997. године за све особе инфициране ХИВ-ом.

Лечење комбинованом антиретровирусном терапијом доступно у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу

"Лечење комбинованом антиретровирусном терапијом је доступно у четири регионална центра: Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу", наводи се у саопштењу.

У нашој земљи код две од три особе ХИВ инфекција дијагностикује када је имунолошки систем већ значајно нарушен

У периоду 2003. - 2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом (2.065 особа крајем 2019. према 330 особа крајем 2003. године), што је резултирало да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од АИДС-а у Србији.

У Батуту истичу значај тестирања након ризичне ситуације како би се брзо почела терапија јер се у нашој земљи код две од три особе ХИВ инфекција дијагностикује када је имунолошки систем особе већ значајно нарушен.

(Бета, Н1)