Башар ел Асад: Трећи светски рат је већ у току. Постепено се формира глобална свест да ће након одређеног временског периода, САД, које опкољавају свет, постати опкољене и због тога ће, на крају, бити изоловане

У среду је у Кремљу одржан састанак председника Русије и Сирије Владимира Путина и Башара Асада на ком су лидери две земље разговарали о широком спектру политичких и економских питања. Спутњик је имао прилику да одмах након преговора у Москви први разговара са Асадом.

У интервјуу за наше издање, сиријски лидер је говорио о томе да ли Дамаск признаје нове границе Русије, имајући у виду територије које су се присајединиле након резултата референдума, као и о перспективама повећања војног присуства Русије у земљи, а такође да ли је спреман да се састане са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

- Господине председниче, хвала вам пуно што сте се састали са нама одмах након важних преговора са председником Путином. Веома велика делегација је допутовала из Сирије у Москву. Ово су врло важни преговори. Реците нам, који су главни резултати вашег сусрета? Које су то новине у руско-сиријским односима?

- Током протеклих година, ратних година у Сирији, састанци с председником Путином су се увек тицали важних тема. Може се рећи да су све посете биле важне, али ова је посебно значајна из два разлога. Први аспект је политички: ово је мој први састанак с руским председником након почетка рата у Украјини и, вероватно, после завршетка кризе изазване вирусом корона. Пандемија короне и рат у Украјини утицали су на глобалну ситуацију. Сада видимо да су се савези и поделе у свету променили. Било је неопходно размотрити, анализирати ову ситуацију како би се формирало заједничко-сиријско-руско гледиште, посредством кога ћемо дефинисати сарадњу у следећој фази.

Са друге стране, заједничке руско-сиријске комисије су се састајале неколико пута, иако њихови резултати нису били онакви каквима тежимо. Ту је и трговинска размена, и развој, али су, за сада, они слаби. Овога пута, седница заједничке комисије је била другачија. Била је усредсређена на питања конкретно, инвестиционих пројеката, као и на споразум који ће бити потписан. Он обухвата 40 конкретних инвестиционих пројеката у области енергетике, електричне енергије, нафте, транспорта, стамбене изградње, области повезаних са индустријом и многих других сфера, али са јасно прецизираним пројектима. Поред њих, додати су и механизми контроле и успешне реализације ових пројеката. То је што се тиче економских односа, а представља и нову етапу у односима. Делегација која је допутовала у Русију је велика, јер рад на овом споразуму није трајао месецима, већ годинама, а интензивиран је последњих месеци.

Други моменат су глобалне трансформације, али нас, кад је регулисање у питању брине, најпре, турско питање и преговори са турском страном, пошто је она део рата у Сирији где су присутне њене снаге које су окупирале територију.

- Када је реч о трговинско-економској сарадњи, може ли се одредити тачан или оквиран износ тог потписаног споразума?

- Не, тренутно је у току разматрање пројеката, споразум ће бити потписан накнадно, током наредних недеља, иако је ова тачка остављена као дискрециона за сваку компанију и сваки пројекат.

- У последње време, саосећамо и подржавамо сиријски народ који је страдао услед ужасног земљотреса. Русија је притекла у помоћ. Наша агенција Спутњик је такође дала свој допринос. Сакупили смо 25 тона хуманитарне помоћи и предали је дечијој болници у Хами. Да ли је за време вашег састанка са председником Путином разматрана додатна помоћ ради превазилажења последица земљотреса?

- Ова тема није била кључна на данашњим преговорима. Захвалио сам председнику Путину и руској Влади на помоћи, јер је руска Влада почела да се бави тиме од првог момента, а руска војска је учествовала у спасилачким операцијама и та помоћ се наставља.

Међутим, постоји и други аспект подршке, који је повезан са земљотресом. Он се тиче обнове и повратка расељених лица у своје домове. Пре него што у следећој фази затражимо помоћ од било које друге земље по том витално важном питању, морамо у Сирији створити механизме и структуре, одговорне за процес обнове и то је оно на чему радимо.

У основи је молба државама да заједно са нама учествују у процесу обнове и повратка привремено расељених лица у њихове домове или друга места становања.

- Ових дана ће се навршити 20 година од када су Сједињене Америчке Државе, супротно Повељи Уједињених нација, напале Ирак. Акције Вашингтона су од тада проузроковале огроман број жртава. Људи су гинули у Сирији, сада гину у Донбасу и то је све резултат прилично агресивне политике САД и њихових савезника. Како се то може зауставити?

- Потребно је да делујемо у неколико праваца истовремено да бисмо остварили тај резултат. САД остају сила, чак иако иду низбрдо, али не можемо рећи да постоји нека држава која ће зауставити америчку агресију, која траје минимум три деценије, од распада СССР или чак и дуже, од времена Корејског рата.

Мада, постоје различите методе. Ако говоримо о политичкој активности, потребна је коалиција низа земаља. Русија и Кина имају значајну одговорност у овом погледу. Ту су и земље БРИКС-а, а постоје и друге државе, које су почеле да се удаљавају од САД и губе веру у Вашингтон, осећајући да су САД претња глобалној стабилности. Када говоримо о САД, то подразумева западни блок у политичком смислу.

Са друге стране, америчке флоте у свету постоје ради одржавања једне ствари и сви ратови томе служе – то је амерички долар. Затим, када се буде појавила економска коалиција, појавиће се и алтернатива долару у свакој држави и тада САД неће моћи да одређују судбину светске економије и народа и то ће означити крај ових ратова.

Ако говоримо о политичким, финансијским и економским аспектима, као што сам већ поменуо, чланице БРИКС-а су део те коалиције. Постепено се формира глобална свест да ће након одређеног временског периода, САД, које опкољавају свет, постати опкољене и због тога ће, на крају, бити изоловане.

Ова држава (САД) која жели да освоји цео свет неће моћи да ужива у плодовима освајања и тада ће се свет променити.

- Поменули сте специјалну операцију и да је ово ваш први састанак са председником Путином након њеног почетка. На самом састанку сте подржали акције Русије. У чему се та подршка може огледати? Постоје ли сиријски грађани који као добровољци учествују на страни Русије у овој специјалној операцији? Колико их је?

- Ако се добровољци упуте тамо, то није у име сиријске државе, већ ће се они обратити директно оним руским органима који се баве тим питањем, а ми ништа нећемо знати о томе. Међутим, сиријски народ несумњиво са великим одушевљењем подржава Русију из бројних разлога. Са једне стране, то је солидарност, јер је Русија подржала Сиријце у борби против тероризма, а са друге, постоји глобалнији поглед на овај рат: управо он ће почети да мења равнотежу у свету, јер је део страдања у Сирији, Ираку и многим другим државама проузрокован униполарним светом.

Када Русија победи у овом рату, као што то жели већина Сиријаца, сигурно ће се родити нови свет, безбеднији и мирнији. Овако сиријски народ види реалан утицај овог рата.

- Ако се говори о политичкој подршци, да ли Сирија признаје нове руске границе? Признаје ли Дамаск нове регионе у саставу Русије?

- Признали смо регионе и пре њиховог припајања Русији, јер су тамо одржани референдуми чији су резултати били објављени и ми смо их признали. Још пре него што су референдуми одржани, неколико месеци пре рата, примио сам делегацију Државне думе и рекао им да смо спремни одмах да их признамо. Затим смо им рекли да смо их признали и пре него што су се присајединили Русији. Ово питање је за нас јасно од самог почетка и нећемо се поколебати. Став Сирије је јасан и истовремено одлучан, сигурни смо по том питању, не само због пријатељства са Русијом, већ зато јер су нове територије – територије Русије. То је познато кроз историју. Биле су дате Украјини, пре око, отприлике, 100 година, чини ми се, за време Лењина. На њиама ћиве руски грађани и чињенице на терену сведоче да је то руска земља. Сигурни смо у наш став.

- Сирија признаје нове руске границе?

- Наравно. Рекао сам да су то руске територије и чак и да није дошло до рата, ово су историјске територије Русије.

- Када се говори о глобалним последицама, многи сада оспоравају да ће овај сукоб довести до трећег светског рата. Шта ви мислите?

- Сматрам да је трећи светски рат у току, иако је другачији по форми. Мислим на то да су светски ратови раније вођени на традиционалан начин. Војске неколико држава бориле су се против неколико других. Сада постоји ова ситуација да због савременог оружја, посебно нуклеарног, постоји одвраћање од традиционалног рата, тако да се ратови крећу ка прокси форми. Зато Зеленски данас ратује у име Запада са својом војском, наравно, сачињеном од нациста. Иста ствар, терористи су војске које делују у име Запада у Сирији и другим регионима.

– Можете ли да потврдите саопштења сиријске агенције САНА о томе да САД настављају да обучавају борце у својим базама на територији Сирије, на којој се налазе нелегално, на пример, у Танфу?

– Ми се директно суочавамо с терористичким групацијама у близини подручја Танфа и, наравно, ми знамо за те борбе, знамо одакле су дошли, од ухапшених лица. Танф представља читав камп терориста и он нема други циљ. Шта добијају САД од присуства у том подручју, усред пустиње? Нема сумње да имају кампове за терористе, у којима је на десетине хиљада њих с породицама. С времена на време они шаљу те људе да изведу терористичке нападе против сиријске армије како би расејали одреде у разним правцима. Уверени смо да за то постоје реални докази.

– Имате ли информације о томе да се терористи одатле пребацују у Украјину?

– Немамо доказе у вези с тим, али је то потпуно очекивано. САД пребацују терористе с једног места на друго, поред тога што се терористи премештају и самостално. Терористи у Сирији, међутим, то су они које у заградама називају „исламски терористи“, који се крију иза религије. У Украјини нема религиозног рата, а они су, судећи по клиповима који круже по интернету, присутни тамо. Они нису отишли тамо због идеје о џихаду. Дефинитивно је неко бацио те терористе и несумњиво се то догађало под патронатом САД и њихових агената из западних земаља.

То је традиционална тема, која је актуелна стално и није везана ни за Сирију, ни за Украјину, то је повезано с механизмом дејстава Америке и западних земаља у питању коришћења терориста у својству агената у ратовима које воде.

Природно да има терориста који су пребачени из других региона, укључујући и Сирију, како би ратовали против Русије у Украјини.

– Још један велики проблем је опасност од тога да оружје које Запад у неограниченим количинама испоручује Украјини доспе у руке међународних терориста, укључујући Блиски исток, па и Сирију. То може да буде разно наоружање, укључујући противракетне комплексе. Имате ли таква страховања, да би испоруке оружја Украјини могле да доведу до преплављивања Блиског истока нелегалним оружјем?

– Не плашимо се из простог разлога – оружја које ће стизати непосредно од Запада тим терористичким организацијама је много више од оног које се прокријумчари. И то оружје ће у сваком случају стићи. САД стално траже терористе како би их заврбовале и опремиле свим врстама оружја. Ако буде корупције, продаје и „цурења“ оружја, то ће се догодити, али то ће бити само мали део онога што тим терористичким организацијама већ стиже непосредно од САД. Наравно, то је било у Сирији. На пример, Француска је послала терористима најновије противтенковске ракетне комплексе. Дефинитивно, по америчком налогу. САД су им доставиле савремене напредне ПВО ракете. Терористи имају све сателите. Шта значи „цурење“ мањих залиха оружја? Ништа. Они имају све, они су алтернативна армија редовне америчке војске и осталих држава-чланица НАТО-а. То је истина.

– То ће створити и неопходност ширења војне сарадње Русије и Сирије. Да ли је та тема сада разматрана? Да ли сте заинтересовани за проширење те сарадње? Да ли сте, на пример, заинтересовани за то да се повећа број руских војних база?

– Наравно, данас смо разматрали војну сарадњу, одржан је састанак двојице министара одбране. Обично не објављујемо какве ће врсте бити сарадња која се остварује између нас и Русије. Због тога што је то војно питање, које увек има својеврсну поверљивост. То је природно. А што се тиче војних база, то је повезано са заједничком визијом, која има и политички, и војни аспект. С војне тачке гледишта, нисмо разматрали то питање. Што се тиче политичког аспекта, питање војних база не треба да се повезује с питањем борбе против тероризма. Борба против тероризма је данашња тема, али она је привремена. Руско војно присуство и било којој земљи не треба да буде засновано на нечему привременом. Говоримо о међународној равнотежи, а присуство Русије у Сирији има значај повезан с равнотежом снага у свету као земље која се налази на Средоземном мору.

Супердржаве данас не могу да се штите или да играју своју улогу ако се налазе унутар својих граница, оне морају да раде то изван својих граница посредством савезника у свету или уз помоћ база. Сматрамо да ако Русија има жељу да шири базе или да повећава њихов број, онда је то питање техничког или логистичког карактера. Ако постоји таква врста жеље, сматрамо да је ширење руског присуства у Сирији добро, да ће послужити тој идеји. Такође, ако се то ширење догоди и у другим земљама, евентуално и у другим регионима, то ће послужити истој идеји. И да, кажемо да је то оно што би могло бити неопходно у будућности.

– Ако говоримо о размештању хиперсоничног оружја, шта ви мислите, може ли оно бити размештено у Сирији? На пример, бродови с ракетама „циркон“?

– Разлика је у квалитету оружја, а принцип је исти. Наравно, ако се припремате да подижете базе, циљ није да базе буду слабе с војне тачке гледишта. Претпоставља се да ће базе бити намењене обуздавању и стварању ефекта равнотеже, оне морају бити наоружане најбољим оружјем, то је природно и логично. Да ли ће то бити хиперсоничне ракете или било које савршеније оружје сада и у будућности, принцип о којем сам говорио је увек један те исти.

– Да ли се разматра испорука Сирији других система ПВО имајући у виду то да се сада напади из ваздуха на територију Сирије интензивирају? С-400 или неки други системи ПВО мањег домета?

– Као што сам већ рекао, данас је одржан састанак двојице министара одбране, на којем су разматрани сви војни аспекти. Али ми не можемо да објављујемо каква су специјална војна питањ разматрана, посебно у вези с темом наоружања.

– Пређимо на економску сарадњу. Већ сте рекли да се пројекти припремају у разним сферама економије. Које ће компаније у томе учествовати?

– Данас су биле представљене теме неопходних пројеката, које је разматрала заједничка комисија током последњих дана. После потписивања споразума, ти пројекти ће бити објављени, после чега ће заинтересоване компаније моћи да поднесу пријаве за учешће у њима. То је динамика по којој ће деловати тај споразум. Што се тиче назива компанија, процењене вредности пројеката, фактичка вредност ће бити позната касније, када се компаније буду пријавиле и с њима ће се преговарати о тим пројектима.

– Споменули сте и односе с Турском. То је дефинитивно важно питање. На који начин Москва сада помаже Сирији и Турској да ускладе те односе? Да ли је могућ ваш састанак с председником Ердоганом?

– Услед рата и негативне улоге коју је Турска одиграла у том рату, услед тога што је Анкара подржала терористе у Сирији, услед тога што је део турске армије ушао на територију Сирије, директни контакти нас и турске стране нису били могући. За нас је Турска држава-окупатор. Ту се крије важност улоге Русије, имајући у виду то да Москва има контакте с турском страном и одличне односе са сиријском. Ми верујемо руској страни, пошто је она одиграла улогу посредника за олакшавање контаката, истовремено у оквиру темеља на којима почива руска политика. Међу тим основама су поштовање међународног права, признавање суверенитета држава, неприхватање тероризма, поштовање територијалне целовитости Сирије и суверенитета сиријске државе на њеној територији, неопходност повлачења нелегитимних иностраних оружаних снага из Сирије.

Према нашем мишљењу, било шта може да промени ток рата и да води ка његовом окончању, потпуно вративши Сиријцима њихова права, окупиране територије, потпуни суверенитет сиријске државе. Нама је потребно да се крећемо у том правцу и да покушавамо. Можда понекад имамо мало наде да ће бити добијени реални резултати, али ипак не смемо да губимо ниједну шансу, не покушавши да искористимо ту могућност. Управо та могућност, без обзира на врло малу наду, може да буде право решење.

Ето на чему ради Русија заједно са Сиријом, истовремено с другим покушајима који су вам познати: постоје преговори у Женеви, у Астани и другим градовима. Сви ти преговори имају један циљ – обнову стабилности у Сирији.

Што се тиче састанка с Ердоганом, то је повезано с постизањем фазе у којој ће Турска бити спремна да у јасној форми и без икакве неодређености за потпуно повлачење (турске војске) с територије Сирије, прекида подршке тероризму и враћању ситуације на ону која је била пре почетка рата у Сирији. То је једина варијанта у којој се може одржати мој састанак с Ердоганом. Поред тога – каква је вредност таквог састанка и зашто га организовати ако он не доведе до коначних резултата у вези с ратом у Сирији?

(Спутњик)