Ангела Меркел: Кризу евра решити методом "базуке"

Брисел – Немачка канцеларка Ангела Меркел залаже се очување еврозоне у њеном садашњем саставу, али понавља да се противи емитовању обвезница тог валутног блока.

Еврозона сада обухвата 17 чланица Европске уније (ЕУ) које користе заједничку валуту - евро, а у последње време на финансијским тржиштима се учестано спекулише да би тај валутни блок могла да напусти презадужена Грчка.

“Ми морамо увећати обим стабилизациног фонда и применити метод ’базуке', који је предложио Дејвид Камерон, премијер Велике Британије“, рекла је немачка канцеларка. 

Такве мере би, међутим, дале позитивне ефекте само у случају да Шпанија истовремено са њиховом применом смањи обим свог дуга, сматра Меркелова. Меркел објашњава да, ако Шпанија не смањи дуг, средства Европског фонда финансијске стабилности (ЕФСФ) неће бити довољна за решавање дужничке кризе у еврозони. 

“Уколико Шпанци не могу да уравнотеже свој буџет и уколико буџетски дефицит остане на нивоу од 120 одсто БДП, као у Италији, тада степен ефикасности механизма подршке уопште неће бити важан за успостављање поверења на тржиштима“, констатовала је она. 

Метод “базуке“ би по Камерону подразумевао јаке изјаве државних званичника, са циљем да се тако смири тржишна нервоза и поврати поверење инвеститора.

Иначе, у Бриселу је почео састанак шефова држава и влада земаља чланица Европске уније (ЕУ) на коме се тражи начин да буде обузда криза која угрожава заједничку европску монету, евро.

Прво ће се састати челници свих 27 земаља чланица ЕУ, а затим само челници 17 земаља чланица еврозоне, у настојању да одговоре на три кључна питања - јачање кредитних способности Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ), докапитализација банака и улога приватних банака у другом пакету помоћи Грчој, односно договор колико ће грчког дуга бити отписано на штету тих банака.

Претходна два дана су се у Бриселу састали министри финансија еврозоне, који су прихватили у суботу предлог председника ЕК Жозе Мануела Бароза да банке буду ојачане додатним акционим капиталом, како би могле да се одупру ефектима дужничке кризе. 

Европске земље предвиђају докапитализацију банака до 108 милијарди евра да би им се помогло да апсорбују "знатне" губитке које треба да поднесу да би помогле Грчкој. Министри финансија су се сложили и да ће од банака кредитора тражити да отпишу најмање 50 одсто грчког дуга, у односу на 21 одсто колико је одлучено у јулу. 

Уочи данашњег самита канцеларка Меркел, председник Саркози и други челници ЕУ разговарали су у суботу увече о обезбеђењу евра и саопштили да је учињен напредак у разговорима на проналажењу решења за дужничку кризу у еврозони. 

При том је битно јачање кризног фонда за државе ервозоне погођене дужничком кризом. Око тога се мишљења Немачке и Француске врло подељена. 

Париз сматра да од Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ) држава треба створити једну банку, значи једну машину за финансирање држава еврозоне. Берлин и ЕЦБ то изричито одбијају. 

Гувернер немачке централне банке Јенс Вајдман истакао је опасности од јасног увећања кишобрана за спасавање. Он је казао како “досадашњи приступ решењу кризе не може да достигне не само границе политичке прихватљивости, већ и финансијске границе“. 

"Не сме бити угрожена улога Немачке као фактора стабилности монетарне уније,“ поручио је Вајман.

Пред Европском унијом (ЕУ) стоје дубоки и тешки изазови чије решење захтева тежак политичку храброст и напоран рад, наводе председник Европског савета Херман Ван Ромпеј и челник Европског парламента (ЕП) Јиржи Бузек.

Ван Ромпеј је оценио да су данашњи и састанак на врху 26. октобра "од највеће важности" будући да се ЕУ суочава са кризом привредног раста, порастом броја незапослених и дужничком кризом неких чланица.

Основна тема скупа је налажење начина како да буде превазиђе криза која угрожава заједничку валуту, евро, решавање проблема грчког дуга према иностранству и рекапитализација европских банака. 

"Неке од одлука које морамо да донесемо јесу и биће непопуларне", рекао је Ван Ромпеј, додавши да се то подједнако односи на одлуке Савета и на кораке које предузимају индивидуалне чланице. 

Јиржи Бузек је, пак, упозорио да ЕУ мора да темељно промени начин доношења одлука уколико жели да избегне даљу фрагментацију и маргинализацију. 

“Тржишта су нестрпљива, а наши грађани су уморни”, рекао је Бузек и додао да “сви морамо да се окупимо и останемо јединствени у ова кризна времена”. 

"Морамо смањити економски дефицит и убедити грађане да је оно што радимо у њиховом интересу како би нас поново видели као део решења", истакао је он и упозорио да се мора трагати за дугорочним решењима како Европа не би потонула у још дубљу кризу.

(Бета-Танјуг)