Андреј Ивањи: Фото-робот будућег градоначелника Београда

 Шта повезује Екрема Имамоглуа, Гергеља Карачоњија и Драшка Станивуковића? Сва тројица су као аутсајдери, упркос аутократским машинеријама, баражној паљби киднапованих државних институција и контролисаних медија, на изборима победили кандидате националних аутократа у за њих најбитнијим градовима – Истанбулу, Будимпешти и Бањалуци. Тројица градоначелника оскрнавила су ореол непобедивости, поцепала слику свенародне љубави према модерним диктаторима, популистима и илузионистима Тајипу Реџепу Ердогану у Турској, Виктору Орбану у Мађарској и Милораду Додику у Републици Српској.

Рецепт за локалну победу у иначе толико различитим земљама био је исти: више опозиционих партија стало је иза једног кандидата који је јуришао на локалну власт огрезлу у корупцију, клијентелизам и непотизам која је слепо извршавала наређења са државног врха

Рецепт за локалну победу у иначе толико различитим земљама био је исти: више опозиционих партија стало је иза једног кандидата који је јуришао на локалну власт огрезлу у корупцију, клијентелизам и непотизам која је слепо извршавала наређења са државног врха. Гласање за нову локалну власт било је уједно и гласање против продужених руку Ердогана, Орбана и Додика. Кандидати опозиције представљали су све супротно култу личности недодирљивих великих вољених вођа.

У нама најближој Бањалуци, Станивуковићу истраживања јавног мњења нису давала много шансе. Вучићев привезак на којекаквим манифестацијама Милорад Додик је 27-годишњег одборника и студента економије у септембру назвао "политичким недоношчетом, побачајем, умишљеним, болесно амбициозним манипулатором и шарлатаном". То му дође као оно Вучићево "Ђиласови и Шолакови плаћеници и криминалци" и најновија етикета на ТВ Пинку – "политички лешинари".

Тектонски порази прво Груевског у Македонији, па Ђукановића у Црној Гори и овај ударац за Додика у Републици Српској, као и прошлогодишњи порази на локалним изборима мађарског и турског аутократе у системима сличним ономе у коме Вучић влада, укључили су све аларме у стратешко-тактичком одељењу Српске напредне странке. Јер, у безнађе зароњена српска опозиција могла би да се осоколи док гледа шта се догађа у непосредном и даљем комшилуку и размишља о ванредним парламентарним, председничким и – пре свега – београдским изборима негде на пролеће 2022.

Највеће изгледе за победу сви они који у власти СНС-а виде ругло, галерију комично-злокобних ликова умрежених личним материјалним интересима који Србији вуку на морално и егзистенцијално дно, имаће у Београду, на чијим улицама се очитава поприлично незадовољство постојећим стањем ствари. Да би освојиле Скупштину Београда, опозиционе партије морале би под хитно да направе фото-робот свог кандидата за градоначелника, да га затим пронађу, превазиђу своје сујете и у што већем броју стану иза њега. Опозициона битка за Београд мора да има своје лице, да буде персонализована, јер ће лице СНС-а за београдске изборе бити лично Александар Вучић.

Будући кандидат/кандидаткиња опозиције за градоначелника Београда требало би да буде неко нов, неко са кога се не цеди устајало блато српске политике. Он или она требало би да буде енергичан/енергична, бескомпромисан/бескомпромисна, елоквентан/елоквентна, харизматичан/харизматична, личност која не преза од борбе и може да пробуди и мотивише млађе гласаче да изађу на биралишта и гласају за некога ко им, у најмању руку, не вређа здраву памет.

Опозиционог кандидата или кандидаткињу требало би да средовечни и млађи Београђани једнако могу да замисле како скаче на концерту Партибрејкерса, или како снима видео који се масовно шерује на Инстаграму или ТикТоку, доминира у некој политичкој дебати или држи запаљив говор на неком масовном скупу, а да старији суграђани истовремено могу да га/је замисле као идеалног/иделану, лепо васпитаног/васпитану зета или снају.

Не би било наодмет ни да, за разлику од премијерке Ане Брнабић, опозициони кандидат/кандидаткиња за градоначелника Београда правилно користи глаголе "бити" и "требати", да зна када се каже "код куће", а када "кући"

Противкандидат/кандидаткиња весић горанима требало би да има јасну визију шароликог Београда препуног тргова на којима су на штандовима изложени радови примењених и других уметника, насупрот визији певајућих фонтана, мегаломанских споменика средњовековним српским владарима и шопинг молова на води; визију у којој се град развија у складу са потребама грађана, а не појединаца из врха СНС-а и туриста из Румуније и Бугарске.

Не би било наодмет ни да, за разлику од премијерке Ане Брнабић, опозициони кандидат/кандидаткиња за градоначелника Београда правилно користи глаголе "бити" и "требати", да зна када се каже "код куће", а када "кући".

(Време)