Аленка Братушек: Бићу подршка Србији у Бриселу; У кризи и се показује колико је важно да се „не кладите само на једног коња“

И са моје нове позиције у Европској комисији наставићу да подржавам европски пут Србије и проширење ЕУ - каже за „Блиц” будућа потпредседница ЕК Аленка Братушек.

Братушекова приводи крају мандат на челу владе Словеније, а ово је њен први интервју неком српском медију након што ју је нови председник ЕК Жан-Клод Јункер предложио за једног од својих кључних сарадника. Европски парламент ће се ускоро изјаснити о саставу Комисије, која ће почети с радом у новембру.

Шта за вас лично, али и за Словенију, значи то што сте предложени за потпредседницу Европске комисије?

- За мене лично именовање у ЕК, тј. одлука господина Јункера, велико је признање и изазов. У исто време, то је и велико признање за нашу земљу, јер смо добили ресор енергетике и место потпредседника, што је велики скок у односу на наше тренутне позиције у Комисији. Мислим да смо добили дужности за које смо сматрали да су недоступне за кандидата из Словеније. То је важан портфељ за целу ЕУ, а словеначки комесар ће координисати девет великих области, међу којима су транспорт, регионална политика и унутарње тржиште. 

А шта значи за западни Балкан, па и за Србију? Можемо ли очекивати вашу подршку на путу приступања Европској унији?

- Моја гледишта у вези са западним Балканом су позната. Као премијер, јасно сам заговарала став да је перспектива чланства земаља региона у ЕУ од највеће важности. Не само за регион, већ за целу ЕУ. У том смислу, познати су врло јасна подршка Словеније, и моја лична, за отварање преговора о приступању Србије. Био је то велики и важан, врло конкретан корак.

Уверење да земље западног Балкана припадају Еуропској унији свакако нећу мењати. Подржаваћу да се земље региона брзо и ефикасно крећу према ЕУ, која ће остати отворена за њих.

Има ли разлога за бојазан у Србији да се ЕУ „уморила од проширења”, а чему у прилог говоре и прве, врло скептичне изјаве председника ЕК Јункера и будућег комесара Хана?

- Ја не верујем у то. Наравно, потребно је да постоје и врло реална очекивања у односу на динамику проширења Уније. То да се не може говорити о замору од проширења показују нам сасвим конкретне чињенице - у првој половини ове године ЕУ је донела две јасне одлуке - покренула је преговоре о чланству Србије, док је Албанија добила статус кандидата. Процес проширења напредује. А то је важно.

Која ће, конкретно, бити ваша задужења у Јункеровом саставу ЕК?

- Пре него што се може говорити о врло конкретним задацима, наравно, желим да се “саслушање” пред Европским парламентом заврши успешно. Иначе, господин Јункер ми је наменио, као што је већ речено, место потпредседника ЕК задуженог за енергетску заједницу.

Баш у вези с енергетском заједницом, актуелне су дебате о Јужном току. Шта мислите о том пројекту неких европских земаља са Русијом, који ЕУ критикује и држи под блокадом, а којим је обухваћена и Словенија?

- Енергетска независност у Европи је свакако један од кључних изазова у подручју енергетике с којим се суочавају државе чланице. Ову ситуацију додатно компликују немири у Украјини и односи ЕУ и Русије. Но, уверена сам да је могућа енергетска политика која ће се фокусирати на обновљиве изворе енергије, како би се ти изазови успешно превладали.

Треба ли Јужни ток да се гради? Како би Србија требало да се понаша?

- Државе које нису богате природним енергентима, наравно, морају да се ослањају на њихов увоз. Подразумева се да је у рукама владе сваке државе да донесе одлуку о томе да се подмири домаћа потражња за гасом, нафтом... Важно је, притом, ићи на диверсификацију различитих извора и комбиновати властиту производњу и увоз. У кризи се показује колико је важно да се не треба кладити само на једног коња.

У претходних годину и по били сте премијерка Словеније. По чему ћете памтити тај период?

- Памтићу га по тешким одлукама и успешним решењима. Мора се знати у каквим околностима сам преузела владу, а шта остављам свом наследнику. Када сам дошла на чело владе, била је скоро хаотична ситуација. Вероватно се сећате демонстрација, тврдњи да је Словенија економски нови Кипар. Данас, Словенија више није у економској кризи, вратили смо поверење међународне заједнице. Имали смо највећи привредни раст у ЕУ у последњем тромесечју, скоро три одсто, пад незапослености, индустријска производња је премашила сва очекивања. Словенија је земља вредна поверења, која ће у новој Европској комисији имати важну улогу. Дешавања у последњих годину и по сигурно никада нећу заборавити. Било је изузетно исцрпљујуће, али одлазим мирног срца, јер знам да сам за своју земљу учинила.

(Блиц)