Економска политика

Како направити разлику између јаја и у продавницама одабрати најквалитетније

Штампа
Штаједем.рс   
уторак, 13. новембар 2018.

Сви их једемо често, на овај или онај начин. Било да их конзумирамо за доручак или их користимо за прављење колача, морамо увек одабрати она најбоља и најсвежија. Свако може направити разлику између препеличјег и нојевог јајета, али шта је са кокошијим јајима? Како направити разлику и одабрати?

Јаје домаће заправо живине представља репродуктивну ћелију. Састоји се од љуске, јајчане опне, ваздушне коморе, беланцета и жуманцета. Величина јајета зависи од врсте и расе кокошке, спољашњих утицаја (исхрана, узгој, годишње доба) и старости. Што је кокошка старија и што се кокошка мање креће, јаје је веће. У летњим месецима јаја су мања, јер садржај брже испарава кроз порозну љуску. Јаја су највећа у пролеће. Важно је знати да већа јаја имају више беланца у односу на жуманце. У односу на своје дивље претке, кокошкино јаје се највише повећало (чак 70%). Тежина кокошијег јајета је у просеку око 60г (у границама 40г-110 г). Најтеже забележено је имало 320 г.

Боја љуске зависи од пигмента који љуска садржи, ако га не садржи – љуска је бела. Боја може варирати и код саме коке као индивидуе. Присуство пигмента не указује на квалитет јајета, али треба истаћи да произвођачи инсистирају на сортама које имају јаку и пигментирану љуску у циљу лакше манипулације и одржавања свежине јајета. Може се догодити да је јаје са порозном и непигментираном љуском здравије, уколико се конзумира свеже (јаје сеоских домаћинстава).

Енергетска вредност јајета потиче из масти и протеина у њему и приближно износи око 310кЈ (затупљеност угљених хидрата је занемарљива). Једно јаје у просеку има 6,3г протеина, 5г масти (0,21г холестерола). Протеини су у беланцету и жуманцету распоређени у приближном односу (60%-40%) док се 99% масти налази у жуманцету. Истичемо да протеини и масти јајета спадају у групу лако сварљивих. Што се тиче витамина, јаја садрже скоро све витамине осим витамина Ц (А,Д, Б12, Б1 су најзаступљенији).

Од тренутка када кока снесе јаје, нутритивна вредност јајета опада услед старења. Старењем се повећава ваздушна комора, беланце се разређује, опна жуманца слаби, жуманце се повећава и губи на компактности и настаје „мућак“. Ако јаје може да плива у 10% воденом раствору кухињске соли, оно најчешће није за употребу.

У вези са чувањем јаја, на тржишту се налазе 3 категорије:

  • Свежа;
  • Хлађена;
  • Конзервисана.

Свежа јаја су она која су нехлађена и неконзервисана. У неким земљама је дозвољено прање јаја. Декларисањем јаја као „свежих“ продавац је дужан да максимално скрати временску дистанцу између произвођача и потрошача.

Хлађена јаја се чувају у хладњачама и њихова одрживост може трајати и до пола године.

Конзервисана јаја су она која се преливају кречном водом или „воденим стаклом“ (10% раствор натријум-силиката) у циљу запушавања пора на љусци.

Према квалитету, кокошија јаја се стављају у промет као:

  1. Јаја екстра квалитета (нису прана или механички чишћена, а класирана су 1. од дана производње);
  2. Јаја првог (I) квалитет (нису прана или механички чишћена, а класирана су најкасније 3. дана од дана производње);
  3. Јаја другог (II) квалитета;
  4. Јаја трећег (III) квалитета.

Јаја првог (I) и јаја другог (II) квалитета стављају се у промет класирана према маси у седам класа:

класа (СУ)      70 г и више од тога

класа (С)        мање од 70 г до 65 г

класа (А)        мање од 65 г до 60 г

класа (Б)        мање од 60 г до 55 г

класа (Ц)        мање од 55 г до 50 г

класа (Д)        мање од 50 г до 45 г

класа (Е)         мање од 45 г

На основу свега наведеног, може се закључити да се јаја не класирају на основу исхране живине и начина узгоја.

Дакле, ако желите крупно јаје – добићете највероватније јаје старије или „лење“ коке у коме је више беланца, а ако желите јаје млађе и динамичније коке– добићете ситније јаје, са већим уделом жуманца у односу на беланце.

(Штаједем.рс)

Посетите и Фејсбук страницу портала Шта једем

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]