Црква и политика

Божићна посланица

Штампа
Епископ Артемије   
среда, 06. јануар 2010.

 А  Р Т  Е  М И  Ј  Е

По милости Божјој Православни Епископ

Епархије рашко-призренске

и косовско-метохијске

свему свештенству, монаштву

и свима верним синовима и кћерима духовним

сверадосни Божићни поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

„Велико и преславно чудо, изврши се данас!

Дјева рађа и утроба се не повређује; Логос

постаје тело, и од Оца се не одваја. Анђели

са пастирима славослове, и ми са њима

кличемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир“.

Премила и слатка тајна Богооваплоћења Сина Божијега испуњава данас радошћу небо и земљу. Анђели певају, пастири се радују, мудраци хитају а Пресвета Дјева бди над својим чедом. Јосиф се смућује, а Ирод бесни од јарости. Чуо је о необичној звезди која најављује рођење новога Цара. Смишља освету, пролива крв недужних младенаца, али се Божји промисао остварује. Тајна до тајне, чудо до чуда, једно веће од другога, испуњују данашњи празник. Наша се срца радују а грла певају јер  знају и осећају да нам се данас родио Спас у пећини Витлејемској у граду Давидову. И тако из године у годину, из века у век, из миленијума у миленијум, из нараштаја у нараштај. Та радост ничим и никим не може бити спречена ни помућена. Њено исходиште није у спољашњим условима, већ у недрима Оца Небескога и у унутрашњем устројству наше душе. И ми на Косову и Метохији већ једанаести пут дочекујемо Божић на архипелагу, у гетоима, међу бодљикавим жицама. Па ипак, ево, радост зрачи са лица ваших. То је одраз мира и спокоја у душама нашим. Ако наш спољашњи човек и страда, унутрашњи се обнавља и душа остаје умирена под Божијим скутом. Он нам је уточиште и сила; Он утеха и нада. Зато, нека се ори из наших грла и наших срца анђелска песма: „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља“.

Божић – темељ свих хришћанских празника; Божић почетак нашег спасења. Боговаплоћење је највећи догађај после стварања света и човека. Циљ оваплоћења Бога Логоса јесте спасење рода људског. Бог Логос дође на свет: „да нађе и спасе изгубљено“(Мт. 18, 11; Лк. 19, 10). Својим оваплоћењем Господ Исус Христос је подигао људску природу из чулног у надчулно, из земаљског у небеско, из човечанског у божанско. Бог се јавио као човек међу људима из неизмерног човекољубља свог. Оболелој природи нашој потребан је био лекар; палом човеку потребан је био онај који би га подигао; одлуталоме од живота потребан је био оживотворитељ; отпаломе од добра потребан је био онај који би га вратио добру; закључаноме у тами потребан је био долазак светлости; заробљенику је био потребан откупитељ; затворенику – заштитник; држаноме под игом ропства – ослободилац. Све је то човек добио у Богомладенцу Христу. Ово је било довољно да побуди Бога да сиђе и посети људску природу, која је била у тако жалосном и тешком положају.

Кад се то десило? Кад се навршило време, Бог је послао Сина свог који је рођен од жене (Гал, 4, 4). По неисказаном милосрђу свом Господ се оваплоћује да испунивши човека божанским добром и истином и животом, врати га у првобитно блаженство безгрешности. Рађајући се од Дјеве, Господ Христос доноси благослов свеукупној природи људској, јер Господ се рађа да би, као једини моћни, вратио човека у првобитно достојанство.

Божић је ваистину Божји дан, у који је Господ учинио велико божанско дело за род људски. То је дан којим време постаје – време спасења нашег. Рађајући Господа Исуса Пресвета Богородица рађа избављење и просвећење, и живот, и спасење. Постајући човек, милосрдни Господ раскида окове греха са људске природе, чиме нас враћа у првобитно рајско стање. Рођењем Спаситељевим у пећини свим народима су отворена рајска врата. Витлејемска пећина постаје Царска палата.

Падом у грех првоздани Адам је сву твар повукао у смрт и трулеж, а Нови Адам – Богомладенац Христос својим рођењем обнавља сву твар која је била иструлела у злим преступима. Зато се рођењу Спаситељевом радују и горе и хумови и долине, као што се пева у црквеним песмама.

Кроз све што се збива са Богомладенцем Христом излива се на род људски животворна и спасоносна сила. Својим рођењем Христос као Бог дарује необичан препород потомцима Адамовим. На Божић се одиграла најдирљивија драма у овом свету: Рођењем Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа дарује се спасење роду људском, уништава се непријатељство између Бога и људи, рај се отвара, Херувим  са пламеним мачем одступа од дрвета живота и род људски приступа и храни се рајском храном.

На дан свога рођења од Дјеве Господ Исус Христос увео је у овај свет све своје небеске тајне и истине и тиме је просветио на божански тајанствен начин сву твар и она је прогледала и познала свога Творца. На Божић је, дакле, извршена чудесна тајна: обновљена је природа тиме што је неизменљиви Бог постао човек. Нека би се свеблаги Господ Христос родио данас и у нашим душама кроз нашу смирену веру, кроз нашу еванђелску љубав, кроз наше молитве, кроз наш пост, кроз наше милостиње, кроз наше еванђелске врлине. Нека би се са Богомладенцем Христом у нама родило и заживело све што је Христово, све што је вечно и богочовечно.

Божић је програмски празник. Он одређује не само циљ нашег живота – да постанемо богови по благодати - него и начин како то можемо остварити.  Свети Григорије Богослов у својој божићној речи позива и призива све верне: „Постанимо као Христос, јер је и Христос постао као ми; постанимо богови ради Њега, јер је Он постао човек ради нас. Узео је на себе оно што је лошије – људску природу, да би нама дао оно што је боље – Божанство; Он осиромаши, да бисмо се ми његовим сиромаштвом обогатили; узе обличје слуге, да ми слободу добијемо; сиђе доле, да би се ми узвисили горе, би кушан – да би ми победили кушача; би лишен части – да би нас прославио; умре – да нас спасе смрти; узнесе се на небо – да себи привуче оне који су лежали доле у паду греха. Нека свако од нас даје све, нека плодоноси све Ономе који је Себе дао у откуп и замену за нас. А неће дати ништа такво какав је сам он, кад схвата тајну Христову и кад постаје ради Христа све оно што је Он за нас постао“.

Прослављајући рођење Христово ми величамо и Његову Пречисту Матер. Света Дјева је родила  Сунце – Христа; Њиме се просветљује сва разумна природа светлошћу савршеног знања и удостојава се нетрулежности. Њој и Њеном Божанском Сину нека је и од нас вечна слава и хвала, а вама, браћо и сестре још једном сверадосни Божићни поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред  Витлејемским Богомладенцем

Епископ +АРТЕМИЈЕ

О Божићу 2009. године

У Манастиру Грачаница

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]