Vučićeva veleizdaja na Kosovu i Metohiji i sramni muk naše javnosti

Govoriti o višestrukoj veleizdaji A. Vučića na Kosovu i Metohiji postaje već opšte mesto u našoj političkoj javnosti koja nije spremna da prihvati, nažalost, sve prisutniji narativ da je naše Kosovo izgubljeno, i da treba prihvatiti postojeću uspostavljenu realnost kao dokaz naše političke zrelosti i, iznad svega, diktata pragmatičnosti.

Dokaza o njegovoj sramnoj veleizdaji ima napretek, i oni se mogu svakodnevno videti u apsolutnoj nemoći i nespremnosti naprednjačke vlasti i A. Vučića da preuzme bilo kakav racionalan, odlučan i proaktivan korak u efektivnoj i stvarnoj zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji — naroda koji je izložen sistematičnom teroru predstavnika tzv. nezavisne kosovske države.

Ali ono što ne izostaje u ponašanju srpske vlasti jeste izdavanje bezbrojnih saopštenja, osuda i isticanja brige za srpski narod, ali i obraćanje Evropskoj uniji, međunarodnoj zajednici i SAD, koje su inače glavni pokrovitelji — po njihovoj proceni — stabilne bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji, te stvaranje svih potrebnih preduslova za funkcionisanje tzv. kosovske državnosti, i to kao garanti sprovođenja Francusko-nemačkog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Ali kada se jednom zagazi u otvorenu veleizdaju, onda povratka nema — i tome svedočimo danas kada je A. Vučić u pitanju

O tome jasno svedoči i izjava A. Vučića nakon što je uputio pismo generalnom sekretaru NATO pakta Marku Ruteu sa molbom da se ne otvori glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici: „I šta mi tu možemo? Onoliko koliko možemo da se borimo. Reč je o teroru. Ne samo Albina Kurtija već i njegovih pomagača sa Zapada. Na najdirektniji način. Svi oni to rade zajedno.“

Pri tome je on u video-obraćanju na Instagramu zamolio i zatražio da NATO ne dozvoli otvaranje mosta na Ibru, jer bi to značilo otvaranje mogućnosti za konačni obračun sa srpskim stanovništvom na severu pokrajine. Međutim, postoji velika razlika između zamoliti i zatražiti, jer se veleizdajnička pozicija A. Vučića svela samo na poslušničko moljakanje njegovih velikih „prijatelja“ iz tzv. međunarodne zajednice. I to samo da se može reći da naprednjačka vlast i A. Vučić vode i dalje borbu za obezbeđivanje srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, koja je zbrisana kao rezultat njihove beslovesne i veleizdajničke politike.

Pri tome se A. Vučić neprestano poziva na svoju čvrstu suverenističku politiku u kojoj njemu neće niko moći da naređuje, a on ne radi ništa drugo nego poslušno i slugeranjski sprovodi sve zahteve njegovih „prijatelja“ iz Evropske unije, SAD i Velike Britanije.

Davno je prošlo vreme kada je A. Vučić mogao nešto da kaže i zatraži i da ima proaktivnu poziciju. Nakon trinaest godina neuspešnog i kapitulantskog načina pregovaranja, od Briselskog do Ohridskog sporazuma, ona mu je davala mogućnost za ofanzivniji i dosledniji pristup u zaštiti nacionalnih i ljudskih prava srpskog naroda, koji je i njegovom zaslugom postao najobespravljeniji narod u Evropi.

Ono što A. Vučić nikako ne propušta da čini, i to posebno sada kada je u jeku njegova predizborna kampanja, jeste drastična politikantska zloupotreba Kosova i Metohije radi neophodnosti njegovog održanja na vlasti po svaku cenu, što je uvek bio njegov glavni i jedini cilj

Ali kada se jednom zagazi u otvorenu veleizdaju, onda povratka nema — i tome svedočimo danas kada je A. Vučić u pitanju. O tome jasno govori njegov nedostojan i podanički odgovor na pitanje šta očekuje od odgovora Marka Rutea, još jednog njegovog osvedočenog „prijatelja“: „Verujem da će me pozvati telefonom da razgovaramo. Želeo sam da ostane pisani trag, da sam upozorio na posledice albanskog divljanja i Kurtijevog divljanja, ali sam siguran da ću odgovor da dobijem, jer Marko Rute je odgovoran čovek.“

Međutim, znajući praksu međunarodnih organizacija na Kosovu i Metohiji i delovanje EU i SAD, one ne čine sada apsolutno ništa u zaštiti nacionalnih interesa i ljudskih prava srpskog naroda, osim što je za njih najvažnije da A. Vučić dosledno sprovodi mapu puta u primeni Francusko-nemačkog sporazuma. Sasvim je jasno i očigledno da A. Kurti ne radi ništa mimo dogovora i otvorene podrške garanta Ohridskog sporazuma.

Zato se može očekivati, sa puno razloga i osnova, da će Mark Rute izraziti duboku zabrinutost za regionalnu stabilnost, ali i da će potvrditi da će donošenje odluke o otvaranju mosta između Severne i Južne Mitrovice uzeti u obzir potrebe lokalnih zajednica — u čemu prioritet uvek imaju interesi tzv. albanskih vlasti, koje su postigle visoki nivo razvoja demokratije, kako je to rečeno u ocenama pristiglim iz američke ambasade u Prištini.

Otvara se vrlo jednostavno pitanje: zašto onda A. Vučić piše podanička i ulagivačka pisma i očekuje spasonosne odgovore od tih bitangi i neljudi koji se svi prave blesavi, a radi se o njegovim velikim prijateljima i pokroviteljima iz EU i SAD?

Po svemu sudeći, za A. Vučića dobijanje odgovora i telefonski razgovor sa veoma odgovornim prvim činovnikom NATO pakta postaje vrhunsko dostignuće njegove sadašnje kosovske politike „Ace Srbina“ — zakletog branioca Srba na Kosovu i Metohiji. I šta ima naš ugnjeteni i obespravljeni srpski narod na Kosovu i Metohiji od njegove mesijanske i megalomanske ideje o stvaranju i baštinjenju do sada nikada viđene i dostignute srpske istorije, u šta spada i ostavljanje njegovog pisanog traga u kome je upozorio na posledice albanskog divljanja? To divljanje se nastavlja i dalje nesmanjenom žestinom i ostaje jedini način funkcionisanja politike A. Kurtija.

Naravno da njegovo ostavljanje pisanog i telefonskog traga nema nikakvih realnih i stvarnih posledica, osim što produžava ogoljeno kršenje svih ljudskih i nacionalnih prava srpskog naroda, i to pred licem tzv. međunarodne zajednice. I što je još tragičnije i bolnije — i pred našom srpskom javnošću, koja je pred naletom tvrdnje da je „Kosovo izgubljeno“ i da „moramo konačno da skinemo taj teret koji nam zatvara spasonosni put ka Evropskoj uniji“, potonula u gotovo opšti muk i žalosno prećutkivanje stradanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Ono što A. Vučić nikako ne propušta da čini, i to posebno sada kada je u jeku njegova predizborna kampanja, jeste drastična politikantska zloupotreba Kosova i Metohije radi neophodnosti njegovog održanja na vlasti po svaku cenu, što je uvek bio njegov glavni i jedini cilj. On se često poziva na „veliki“ ugled koji kao državnik, branilac principa državnog suvereniteta i nezavisnosti uživa u redovima međunarodne zajednice, a posebno u novoj administraciji američkog predsednika D. Trampa, sa kojom je postignut dogovor o strateškom partnerstvu. Naročito naglašava posebne i specijalne odnose koje ostvaruje sa najvažnijim svetskim liderima kao što su E. Makron, F. Merc, Đ. Meloni, D. Tramp, bez obzira na to što su oni glavni zagovornici i pokrovitelji tzv. kosovske državnosti.

I gde su sada ti njegovi veliki prijatelji kada se priprema konačno rešenje srpskog pitanja na Kosovu i Metohiji, koje znači etničko čišćenje srpskog naroda, što je njegova sve izglednija sudbina nakon potpunog kraha kosovske politike Ace Srbina? Ali za potrebe svoje tekuće izborne kampanje on je spreman da bez ikakvog stida pokaže svoje dvostruko lice, napadajući najgrublje i najprizemnije te svoje „prijatelje“ iz međunarodne zajednice. Naravno da je sve to za unutrašnju političku i izbornu upotrebu i sticanje najjeftinijih politikantskih poena u njegovom izbornom telu, koje ga i dalje dočekuje uzvicima „Aco Srbine“. Zato za njegove pristalice sledi ova vrsta izjava:

„Kakvi su to lažovi, kakve su to bitange. Nisu ljudi, a isto takve su bitange koje ih podržavaju i koje im otvaraju most na Ibru. Iste takve, još gore. Zato što se prave naivni i blesavi da to ne vide. Pravi se blesav komandant KFOR-a, prave se blesavi svi.“

I gde su sada ti njegovi veliki prijatelji kada se priprema konačno rešenje srpskog pitanja na Kosovu i Metohiji, koje znači etničko čišćenje srpskog naroda, što je njegova sve izglednija sudbina nakon potpunog kraha kosovske politike Ace Srbina?

Otvara se vrlo jednostavno pitanje: zašto onda A. Vučić piše podanička i ulagivačka pisma i očekuje spasonosne odgovore od tih bitangi i neljudi koji se svi prave blesavi, a radi se o njegovim velikim prijateljima i pokroviteljima iz EU i SAD? Time on samo stvara pogubni politikantska simulakrum koji služi za unutrašnje političke potrebe. Naravno da ne izostaje ni mantra da „on neće nikada priznati nezavisnost tzv. kosovske državnosti“, a uradio je sve da se to ostvari primenom Ohridskog sporazuma.

Pored toga što A. Vučić neprestano nastoji da dodatno diskredituje stranačku opoziciju i Studentski pokret podržan od pobunjenih građana, tvrdeći da oni sada imaju podršku A. Kurtija, on je pokazao ne samo na taj način da ne može da izađe iz okvira svoje partijske politike. Jer osnovni problem Srba na Kosovu i Metohiji, pored antisrpske politike albanskih političkih faktora, jeste u tome što oni nisu nikada mogli da se konstituišu kao ozbiljan i respektabilan politički faktor u artikulisanju svojih izvornih političkih i nacionalnih interesa i potreba.

Naprotiv, oni su bili deo politike vladajuće napredne stranke i A. Vučića kao deo njihovog biračkog tela, a ona se ni na Kosovu i Metohiji nije razlikovala od ostalog delova Srbije, sa istim razarajućim posledicama. Oslanjajući se na „Srpsku listu“ kao njihovu sigurnu ispostavu, ona je obezbeđivala političku i ekonomsku podršku Srbije, ali nije omogućavala pluralističko političko i društveno organizovanje Srba u artikulaciji i zaštiti njihovih autentičnih nacionalnih i ljudskih prava. Naprotiv, Srbi sa Kosova i Metohije su poslužili za davanje podrške A. Vučiću kad god je to njemu bilo potrebno u njegovim nastojanjima da po svaku cenu osigura opstanak na vlasti, što čini i u ovoj izbornoj kampanji.

Do koje mere je A. Vučić položaj i sudbinu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji stavio u službu ostvarivanja svojih partijskih interesa i njegovog poistovećivanja sa državom Srbijom, svedoči i ova izjava o sudbini „Srpske liste“ na Kosovu i Metohiji: „Najviše volim one koji napadaju šefa diplomatije M. Đurića sa 'Izdajniče, gde si, 5:0 za nas'. Ne, nego je trebalo da se raduju, valjda Kurtijevoj, a ne pobedi ‘Srpske liste’. Onoga dana kada ne bude ‘Srpske liste’, neće biti ni Srba na Kosovu i Metohiji. Ostaće Rašić i njegovi poslušnici.“

A. Vučić je poslednji put zvanično boravio na Kosovu i Metohiji 8. i 9. septembra 2018. godine. Tokom te dvodnevne posete obišao je hidroelektranu Gazivode na severu Kosova, kao i druga mesta gde je većinski živeo srpski narod. Tada je izrekao obećanje da „neće nikada predati Gazivode“, što dosta govori o validnosti i doslednosti njegove kosovske politike, posebno sada kada se na Gazivodama nemilosrdno i bez ikakvog pravnog osnova ruše kuće i objekti u vlasništvu Srba.

Tako se kosovska politika A. Vučića pretvorila u niz lažnih obećanja, nemoćnih i nedostojnih moljakanja međunarodne zajednice i SAD, ispoljavanje izvitoperenog pseudopatriotizma, ordinarne politikantske izborne potrebe i razaranje poslednjih ostataka državnog suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji

I ove godine je dao jedno od svojih, naravno neispunjenih i lažnih obećanja — da će on biti u kontejnerima i dočekivati proterane Srbe nakon krize vezane za status Prištinskog univerziteta, koji sada još uvek radi u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.

Tako se kosovska politika A. Vučića pretvorila u niz lažnih obećanja, nemoćnih i nedostojnih moljakanja međunarodne zajednice i SAD, ispoljavanje izvitoperenog pseudopatriotizma, ordinarne politikantske izborne potrebe i razaranje poslednjih ostataka državnog suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. Najteže od svega jeste sve očitije i preovlađujuće osećanje Srba na Kosovu i Metohiji da su nemilosrdno prepušteni svojoj sudbini, i to ne samo od strane A. Vučića, te da im preti etničko čišćenje i nestanak sa Kosova i Metohije.

Da li smo mi danas svesni katastrofalnih i dalekosežnih posledica ako dođe do realizacije ovakvog scenarija? Očigledno da nismo, jer o tome govori tišina i naš potmuli muk koji i dalje prati stradalnu sudbinu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.