Прелазну Владу да предложе пленуми - озбиљан предлог или трка за лајкове?

Министар ког би предложио пленум Филозофског факултета у Новом Саду вјероватно не би био предлог с којим бих се сложила.

На таласу актуелних дешавања у Србији вјести али и предлози за излазак из политике кризе се толико брзо смјењују да не стижемо ни да их испратимо. Тако смо јуче имали 24 часа блокаде Аутокоманде са једне, и обраћање врха државе са друге стране, а данас већ оставку премијера. Да ли та оставка значи изборе, реконструкцију владе или пак разговоре о формирању прелазне владе коју су предлагали Нови ДСС , ДС и други опозициони актери?

У томе свему промакла нам је идеја покрета Крени-промени представљена 26. јануара кроз ауторски текст Саве Манојловића у ком каже да је рјешење „орочена прелазна влада експерата, а не политичара“ који „би суштински били предложени од стране студентских пленума и усвојени у парламенту, и то гласовима које сви морају прихватити.“ На њиховом сајту је измјењен последњи дио па стоји „предложени од стране студентских пленума, а након политичког договора у парламенту би били изгласани од стране власти и опозиције.“

Овај предлог је, према мом виђењу:

Који пленуми (да ли свих факултета или само неких); Ко све чини те пленуме (да ли сви студенти одређеног факултета, да ли мора бити присутан одређен проценат студената да би одлука била легитимна итд); Од којих кандидата праве избор

1) подилажење одређеном дјелу јавног мњења потпуно неоперативним предлогом.

2) некоректан јер на прилично сугестиван начин тумачи предлоге других опозиционих актера.

Прво, говорити о томе да пленуми предлажу чланове Владе отвара милион оперативних питања:

- Који пленуми (да ли свих факултета или само неких),

- Ко све чини те пленуме (да ли сви студенти одређеног факултета, да ли мора бити присутан одређен проценат студената да би одлука била легитимна итд),

- Од којих кандидата праве избор (да ли постоје некакве листе предложених струњака),

- Ко предлаже те кандидате,

- Ко прецизира шта је тачно њихова надлежност итд. итд.

- И на крају крајева како то бива потврђено у Скупштини коју чине посланици власти и опозиције изабрани од стране грађана.

Не само да су ово оперативна питања већ и питања нашег схватања политичког система, демократије и легитимитета.

Неко ко је одлучио да уђе у политичку арену и има одређен број одборника, требало би да има мало већу одговорност и промишљеније идеје од ових које личе на трку за лајкове

Да ли давање пленумима, као неизабраним тјелима, искључивог овлашћења да предлажу министре у тој влади значи да оним грађанима који су гласали за СНС, али и друге актере на изборима, суспендујемо грађанска права? Министар ког би предложио пленум Филозофског факултета у Новом Саду вјероватно не би био предлог с којим бих се ја сложила. А не бих као грађанин имала никаквог начина да утичем на његов избор.

Будући да ни на једно од тих питања нема одговора, а да се индиректно прозива опозиција (која је истини за вољу такође помињала експерте у прелазној влади а не само опозиција/власт комбинацију) - мени овај текст дјелује као покушај политичког позиционирања и убирања поена на таласу тренутног расположења људи. Неко ко је одлучио да уђе у политичку арену и има одређен број одборника, требало би да има мало већу одговорност и промишљеније идеје од ових које личе на трку за лајкове.

Ако желимо систем и поштовање правила не можемо предлагати нешто апсолутно супротно томе. Тражење рјешења изван оквира – да, али неодговорно – не. То значи да ако хоћемо прелазну владу она треба бити резултат дијалога свих актера, и изабраних представника грађана и представника академске заједнице (професора и студената). Имамо примјере из наше историје али и из региона гдје је таквим дијалогом формирана прелазна влада коју су чинили коминистри (представници различитих политичких група и експерти) па можда није лоше размишљати у том правцу.

(Докторанд на Факултету политичких наука у Београду и члан Председништва Новог ДСС)